Две деценије од мартовског погрома на КиМ

Свега неколико година након НАТО бомбардовања и погрома 1999. године, уследио је нови погром Срба на КиМ. Повод за дводневно насиље Албанаца било је утапање тројице албанских дечака у Ибру, за шта су албански медији, преносећи запаљиве изјаве тамошњих политичара, окривили Србе.

Према албанској верзији догађаја, дечаци су се 16. марта утопили у реци, бежећи од људи из српског села Зупче који су на њих пустили псе. То је тврдио челник локалне подружнице косовског Одбора за заштиту људских права и слобода Халит Барани, истичући да је реч о "нападу српских бандита".

Бес Албанаца није било у стању да заузда ни 19.000 припадника Кфора.

Од раног јутра 17. марта кренули су напади на Србе широм Kосова и Метохије: у Kосовској Митровици, Липљану, Обилићу, Зубином Потоку, Лапљем селу, Чаглавици... Осим бројних српских домова, рушене су и паљене српске цркве и манастири.

Истог дана у вечерњим сатима из Унмика су демантовали оптужбе да су албански дечаци страдали бежећи од Срба. Kако је речено, насиље на Kосову било је унапред планирано, а командант Јужног крила НАТО-а окарактерисао га је као етничко чишћење.

 Повређене су 954 особе, међу којима 61 из редова Кфора и 65 Унмикових полицајаца. Око 150 Срба озбиљно је повређено у својој кући. Запаљено још 90 ашкалијских кућа, као и две албанске.

Протерано је више од 4.000 Срба. Већина се, као и они протерани 1999. године, никада није вратила у своје домове. Етнички је очишћено шест градова и девет села.

Више од 800 објеката, укључујући 35 цркава и манастира, тешко је оштећено или потпуно уништено.

Према проценама Унмика, у нередима је, на 33 локације, учествовало око 60.000 Албанаца. Запаљена су 72 возила међународних снага.

Шездесетак сати "високог напона" на Косову окончано је пошто је НАТО упутио појачања предвођена командантом јужног крила те Алијансе, адмиралом Грегоријем Џонсоном.

Према извештајима полиције Унмика, у међусобним обрачунима међународних полицајаца и њихових косовских колега, неколико полицајаца је рањено, али мотиви тих сукоба, уколико није била реч о производу општег хаоса, нису најјасније расветљени.

Истовремено, покренута је серија политичких догађаја, попут извештаја специјалног изасланика шефа Уједињених нација Каја Ејдеа и опсервација западних званичника да је нерешен статус био један од кључних покретача немира, што је четири године касније коришћено као једно од објашњења за једнострано проглашење независности Косова.

Погром су тада осудили Савет безбедности и Европска унија. Двадесет година касније нема ни гласа о евентуалним новим детаљима истраге, а организатори нису откривени.

Како се мартовско насиље над Србима никада не би заборавило, у Грачаници се одржава централна церемонија обележавања погрома, под називом "Погром - Награђени злочин". У манастиру Грачаница служен је парастос, после којег је откривен споменика убијенима у погрому, Потом ће бити одржана свечана академија.

Председник Србије у Београду угостио је ученике основних школа са Косова и Метохије.

Такође, председник Вучић присуствоваће комеморативној академији поводом обележавања Дана сећања на 17. март 2004. године – Погром на Косову и Метохији.

Комеморативна академија почиње вечерас у 18.00 у Народном позоришту у Београду, саопштила је Служба председника за сарадњу с медијима.

Гледаоци РТС-а имају прилику да од 21 сат премијерно погледају документарни филм "Досије Косово - Погром", који, према речима ауторке Слађане Зарић, приказује праву истину о томе шта се тог марта 2004. године догодило у јужној српској покрајини.