Да ли услов за улазак у Скупштину поново треба да буде цензус од 5 одсто

Подизање цензуса без јасне реформе изборног система не би значајно промениле политичку сцену у Србији јер, како каже извршни директор ЦЕСИД-а Бојан Клачар, политика није замрзнута слика, и политичке странке би се прилагодиле цензусу од 5 одсто. За доцента ФПН-а Душана Вучићевића битније за грађане од цензуса је да посланике бирају именом и презименом, а не да их бира руководство странке, док политички аналитичар Дејан Вук Становић сматра да тренутно у парламенту имамо феномен екстремне страначке разноликости и да странке сличног опредељења треба да се фузионишу.

Спуштање цензуса на изборима 2020. које је важило и на изборима 2022. године учинио је да се посланичко место мање цени, јер је лако освојиво. То су аргументи оних који заговарају повратак цензуса на ранијих 5 одсто. Додатно је питање да ли исти услови треба да важе за све листе, без обзира да ли су то појединачне странке или коалиције.

Политика није замрзнута слика, политичке странке би се прилагодиле цензусу од 5 одсто, сматра извршни директор Цесида Бојан Клачар.

"Недостаје нам шта је био циљ промена, ако је циљ политичка партиципација онда је он кроз смањење цензуса постигнут али је она била присутан и пре тога. Ако је циљ да се политичка смена укрупни онда за то постоје и нека друга решења осим подизања цензуса", каже Клачар.

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић каже да је он био за то да се задржи цензус од 5 одсто а да се цензус степенује зависно од тога колико је која странка спремна да ризикује.

"Ако је неко спреман да иде самостално за њега треба да важе једни аршини а онај ко укрупњава треба да буде на 7 одсто, па за неке коалиције које окупљају велики број тсранака чак и до 10 одсто као на пример у Турској. Ми имамо феномен екстремне страначке разноликости, па тако имате три десничарске опције у парламенту, шта те људе спречава да се фузионишу у политичком смислу. Исто важи и за странке које заступају демократско-грађански став", сматра Станковић.

Доцент на Факултету политичких наука Душан Вучићевић верује да ово питање није превише важно, посебно не за грађање јер, како каже, из угла грађања постоје важнији проблеми када је реч о изборној реформи а то је да се именом и презименом заради посланички мандат.

"Највећи проблем код нас је што се реформе изборног система не ради системски. Сада када имамо репрезентативнији парламент сада слушамо да је превише фрагментизан, имамо 15 посланичких клубова а прошло је 7 листа", каже Вучићевић.

Многе општине немају своје представнике у Парламенту

Лидеризацију политике у Србији не можете да избегнете, сматра Дејан Вук Станковић.

"Да бисте променили лидеризацију ви прво морате да промените Устав. Ако хоћете територијалну заступљеност, за то може бити решење подела на више изборних јединица", каже Дејан Вук Станковић.

Каже да треба омогућити грађанима да гласају за посланике а не за листу, и најчешће лидера.

"Ту је и питање територизација јер многе општине немају своје представнике у Парламенту попут Лебана или Пирота, а имате београдизацију", каже доцент ФПН-а.

Бојан Клачар каже да посланици немају одговорност према бирачима јер се сви налазе на изборним листама.

"Посланик би требао да иде ка грађанима али он нама тај мотив, јер о томе да ли ће бити посланик или не одлучује руководство странке", објашњава Клачар.

Превремени избори на видику

Покретање питања о мењањеу изборног цензуса али и реформи изборног система многи виде као наговештај превремених избора.

Да ће превремених избора бити сагласна су сва три саговорника РТС-а. За Бојана Клачара важније од датума када би они могли да се одрже је да ако се размишља о мењају изборног закона је да се стави у контекст онога шта желимо да променама постигнемо.

"Не верујем да ће се избори бити до краја године, али на пролеће да", каже Дејан Вук Станковић.

Слично размишља и Душан Вучићевић.

"Ако говоримо о пролећу 2024. године, онда бисмо имали превремене парламентарне изборе спојене са покрајинским и локалним избори. И сам председник Србије је приликом формирања ове владе орочио њен мандат на трајање од две године", рекао је у емисији ОКО доцент ФПН-а.

понедељак, 17. јун 2024.
21° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије