Око – шта после Охрида

У суботу су у Охриду одржани маратонски разговори комесара за спољну политику и безбедност Жозепа Бореља и специјалног представника ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослава Лајчака са председником Србије Александром Вучићем и премијером привремених институција у Приштини Аљбином Куртијем.

Након разговора, Борељ је поручио да су се обе стране после јако тешких разговора сагласиле о анексу споразума о путу ка нормализацији односа. 

Ништа није потписано, али је Србија спремна да ради на имплементацији до својих црвених линија, рекао је председник Србије после састанка у Охриду.

Истовремено, европски посредници поздравили су искорак ка европској перспективи.

Доцент на Факултету политичких наука у Београду Стефан Сурлић каже да је у анексу од 12 тачака најважније да је Београд успео да Заједницу српских општина представи као главни предуслов за било какве даље кораке у процесу нормализације односа.

"С тим с резервом да Заједница српских општина као таква није поменута, али је поменуто самоуправљање српске заједнице и што је јако важно поменуто је да ће се та самоуправа за Србе пре свега градити и имплементирати на основу бриселских договора који су релевантни и које одреди представник ЕУ, односно посредник", рекао је Сурлић.

Друго, како каже, јако је важно је да тај анекс није толико амбициозан као што је најављивано.

"На основу изјава званичника ЕУ и САД мој први утисак је био да ће то бити много дужи папир и документ који ће можда чак подразумевати и много већу и дужу мапу пута за онај европски предлог. Мислим да се овде ишло на минималан пораз и максималну победу, односно могућност да и Београд и Приштина, али и европски званичници представе овај анекс, односно додатак, као својеврсни успех", поручује Сурлић.

Стојановић: Нисам очекивао ништа спектакуларно у Охриду

Дугогодишњи дописник из Немачке Мирослав Стојановић истиче да није очекивао ништа спектакуларно у Охриду.

"Процењивао сам да у тако кратком року тако крупне ствари не могу се пресецати на мах. Око Охрида је направљено више медијске и политичке галаме него што има садржаја. Очекивања су била далеко већа одигледно режисера тог скупа него учесника и то се показало. На крају и сам Борељ је рекао да су њихове амбиције биле знатно веће", наводи Стојановић.

"Када се све просеје види се да ту од конкретних ствари остаје месец дана да се направи тај одбор који ће пратити спровођење, остаје она тема која је увек деликатна око несталих лица и тај рок око донаторске конференције за 150 дана. Нема ничега више заиста ту конкретног и опипљивог", додаје Стојановић.

На питање да ли је добро што нема ниче конкретнијег, Стојановић каже да мисли да јесте иако није један од оних који кажу да је то куповање времена.

"Али мора се у политици увек ићи и на ту варијанту да се неко време увек купује, да би се неке ствари другачије мало слегле. По мом дубоком уверењу, журба је овде била превелика – Лајчакова и Борељова, јер они треба да изађу пред самит лидера ЕУ и да покажу да су нешто учинили", рекао је Стојановић.

Поред тога, како каже, још увек се не зна да ли ће се на дневни ред у ЕУ ставити питање апликације Приштине.

"Ако се то не учини до половине године, када председава Шведска, онда долази Шпанија и наравно и онда долази једна велика промаја кадровска у Бриселу и улази се у председничке изборе у Америци. Ова гарнитура која је сада на сцени и америчка и бриселска – њихове позиције после тога су крајње неизвесне. Ја не пророкујем шта ће бити на изборима у Америци, али вероватно Ескобар у том часу неће бити са снагом коју сада има", истиче Стојановић.

Миливојевић: Београд у Охриду реализовао три стратешка циља

Дипломата Зоран Миливојевић каже да је Габријел Ескобар рекао једну врло озбиљну и спорну квалификацију целе приче.

"Отприлике рекао је ми имамо правно-обавезујући споразум, дакле квалификовао да то већ постоји, да је то договорено, и да потписи нису неопходни, дакле да није неопходно формализовати то на начин који подразумава међународно право или право уопште. То је доста опасно данас и то мене наводи на закључак да се америчкој администрацији жури да ту ствар некако реши на начин како она мисли да треба да се реши", наводи Миливојевић.

Наглашава да је Београд у Охриду реализовао три стратешка циља – најпре Заједницу српских општина.

"Није случајна изјава господина Бореља да је обавеза Приштине да то имплементира одмах. Шта год то значило. Дакле, њима то треба, јер без тога нема преговора ни убудуће. То ће што се Србије тиче стално бити прво питање и на неком следећем састанку", додаје Миливојевић.

Истиче да би то одмах требало да значи изјаву воље приштинске владе да то ставља на дневни ред прве седнице владе и да приступа имплементацији.

"То значи одмах, да ли ће бити нисам сигуран. Поготову што је ратификовано и што постоје валидни потписи три стране. И још једна ствар – међународни је, јер постоји потпис Европске уније. Није међународни због нас и Косова, јер ми не потписујемо међународне уговоре сами са собом, већ због потписа ЕУ. Према томе, он је старији од сваког унутрашњег права и прописа", објашњава Миливојевић.

Као други стратешки циљ, Миливојевић наводи то што није било речи о статусним питањима ни у једном елементу.

"У вези са тим нема никакаве промене у међународно-правном и политичко-правном смислу када је реч о статусу Косова и Метохије и када је реч о статусу Србије и Резулуције 1244. То је веома важно", рекао је Миливојевић.

Трећа ствар, додаје, важно је што смо задржали процес европских интеграција.

"Ово је увод уствари у поглавље 35, једно од поглавља које је за нас круцијално за тај процес које има суспензивну клаузулу. Јако је важно да се ту процес отворио, избегли смо оне претње и оно што нам се стављало у изглед са могућим санкцијама, штетним последицама, одустајање од процеса", наглашава Миливојевић.

"За САД и ЕУ у овом тренутку уопште није битно да ли је потпис стављен"

Стефан Сурлић појаснио је вербалну сагласност шефа државе, коју је помињао председник Александар Вучић.

“Он је нагласио да има овлашћења да у име државе усмено даје сагласност на одређене споразуме и да је пазио на речи које је користио и да је понављао често шта су црвене линије за Србију и у случају европског предлога, а шта је нешто према чему је изразио јасну резерву", рекао је Сурлић.

Указује да се инсистира на томе да ли је нешто потписано или није, а Сурлић каже да је то важно са становишта Београда.

"Али званичници САД и ЕУ тај документ виде као окосницу даљег процеса дијалога између Београда и Приштине, а ЕУ је успела да тај документ сада интегрише у преговарачки оквир. Што значи да све земље чланице ЕУ, укључујући и оне које не признају независност ЕУ, могу сутра на путу Србије ка ЕУ да условљавају тим документом и тачкама тог документа Србију и њен даљи напредак", додаје Сурлић.

Тако да, истиче, са становишта САД и ЕУ њима у овом тренутку уопште није битно да ли је потпис стављен.

"То јесте за Србију битно, али неће ослободити Србију даљих притисака и условљавања да што се буде ишло даље то ће постајати јачи захтеви", сматра Сурлић.

Наводи да је у Охриду реч о анексима или додацима.

"Европски представници су намерно нагласили да је то додатак на европски предлог. Сада имамо јасну контуру која је ипак олакшавајућа за Београд, дакле не иде се одједном него ће се свака тачка по тачка разматрати посебним анексима и налазити компромисно решење између Београда и Приштине". објашњава Сурлић.

Чланство у међународним организацијама

У предлогу европског плана члан 4 односи се на чланство у међународним организацијама. На питање до ког тренутка ће Београд моћи да спречава то, Сурлић каже да све зависи од међународних актера који воде овај процес.

"Ви видите да је сам документ заправо наметнут и да око многих питања као што је рекао председник Вучић уопште није могло да се преговара, да су они ставили одређене тачке, укључујући чланство у међународним организацијама, е сада је питање динамике. Очигледно је да док се не формира ЗСО ми не можемо очекивати никакав нови анекс и договор Београда и Приштине, али као што је председник рекао у Охриду нама тек предстоје тешки дани. Ово јесте мала победа, али немојмо се уљуљкивати тек долазе дани када ће међународни актери условљавати Србију, па и по питању чланства Косова у међународним организацијама", поручује Сурлић.

Истиче да се овде доживљава да ће то ићи "ђутуре", али каже да напротив то ће бити борба за сваку организацију појединачно.

"Београд где може да има утицаја, за Савет Европе нема утицаја, сада је јасно да бројке говоре да ће већина земља подржати Косово", додаје Сурлић.

На питање да ли нам отежава сада ситуацију то што је издата потерница за руским председником Владимиром Путином, с обзиром да смо говорили да су Русија и Кина гарант у Савету безбедности УН да неће доћи до пријема Приштине, Миливојевић каже да мисли да не.

"У погледу онога што Русија може да учини у Савету безбедности УН не компликује уопште, она има сва права која је имала и раније. Ово не смета", додаје Миливојевић.

Истиче да све то зависи од руске политичке воље да ли ће променити став или не, али да за сада таквих елемената нема.

"Напротив, ја бих рекао да је одлучност да се ништа не омогући америчкој страни у овом случају чак порасла. То важи посебно за Кину. Мислим да је Кина сада одлучнија да спречи косовско питање него што је то било раније и због Тајвана и због позиције у којој се налази", наглашава Миливојевић.

Напомиње да Запад може да направи проблем тамо где он контролише – Савет Европе и ЕУ.

"Под условом да одустану од Лисабонског уговора, да примају ентитете, а не државе. Докле, док год Косово није држава верификована у УН, свугде улазак у међународне организације које подразумевају државе је споран, укључујући ЕУ, јер тако у Лисабонском уговору се говори о држави. Не говори се у статуту Савета Европе, али се говори у Лисабонском уговору. Важи и у НАТО-у и ту се то односи на државе", објашњава Миливојевић.

Наводи да могу да то ураде у Савету Европе, посебно када је изашла Русија.

"То је стриктно европска организација и нико други није члан осим ових држава које су тамо. То је апсолутна већина, али су домети Савета Европе чак ужи од регионалних сада у овом контексту, тако да немају ефекте на глобалну сцену", поручује Миливојевић.

И Стојановић је сагласан да, како каже, “група која режира целу ову ствар не може увести Косово у УН“.

"Ако не постоји могућност кроз уска врата Савета безбедости, а тамо не постоји могућност, за сада не постоји сасвим сигурно, може рецимо преко Генералне скупштине, али двотрећински да се добије по принципу какав је био примењен код Палестине – посматрачки статус, али ту требају две трећине – тога више нема за Косово", додаје Стојановић.

Миливојевић напомиње да је "Западу у интересу сада да изгура признање".

"Ми нисмо ни близу уласку у ЕУ, уопште није на агенди проширење, њима је у интересу због глобалних односа, због Украјине, због решавања овог региона, због завршавања неких њихових послова и зато они са тим журе", закључио је Миливојевић.