Четвртком у 9: ЗСО – договорени модел и зашто Лајчак тражи инспирацију у другима

Због чега Лајчак тражи нове примере и може ли нешто из њих да се препише? Има ли договора Београда и Приштине без Заједнице српских општина?

Професор Правног факултета Танасије Маринковић, гостујући у емисији "Четвртком у 9", рекао је да су права Срба на КиМ и заштита српског становништва и заштита културно-историјских споменика оно што треба да нам буде, пре свега, у центру пажње када говоримо о даљем току преговора Београда и Приштине.

"Када се погледају органи, како су предвиђени сада Заједницом српских општина, они немају изворни демократски легитимитет", додаје Маринковић.

Према његовим речима, њих не бирају грађани у тим општинама.

Могло се претпоставити да ће ово што се предвиђа Бриселским споразумима бити други степен локалне самоуправе, с обзиром на то какви су били отпори који су долазили из Приштине према још јачем и легитимнијем захтеву за већим надлежностима у том сегменту", истакао је Маринковић.

Оно што смо добили, наводи, јесте да то није ни други степен локалне самоуправе, већ савез општина.

Историчар и државни секретар у Министарству одбране Немања Старовић каже да формирање ЗСО неће решити све проблеме с којима се суочавају Срби са простора КиМ, али би сасвим сигурно допринело побољшању положаја наших сународника.

"ЗСО такође по слову тих споразума који су закључивани од 2013. до 2015. имала би пуну правну способност, могућност да формира јавно-комунална предузећа, и за своје надлежности да представља и заступа интересе српског народа пред покрајинским органима у Приштини, да има своје симболе, заставу, бира председника, потпредседника, читав систем институција који подразумева и скупштину и савет и неку врсту извршног одбора, своју сопствену администрацију", напомиње Старовић.

Сигуран је у то да би положај српског народа био барем нешто бољи данас на КиМ да је ЗСО формирана пре неколико година.

Доцент на Факултету политичких наука Стефан Сурлић наводи да централне власти задржавају право контроле те врсте аутономије, капацитета те аутономије и увек имају могућност да дерогирају овлашћења која су већ доделили, да их врате или унапреде и ојачају.

"ЗСО представља делотворну аутономију за Србе јер их штити у основним сферама које гарантују њихов опстанак на КиМ. То се пре свега мисли на здравствену и социјалну заштиту, на образовање, на локални урбани и рурални развој и планирање. То су неке сфере које гарантују, наравно, уколико има политичке воље у Приштини, да Срби имају своју аутономију, да се права остварују у оквиру делимично територијалне аутономије сачињене од 10 општина, персоналне – јер окупља локалне представнике и актере из општина са српском већином, и културна – која гарантује да Срби имају права на своју културну посебност", указује Сурлић.

Драгиша Мијачић са Института за територијални економски развој поставља питање шта ћемо са оним припадницима српске заједнице који не живе у општинама са српском већином.

Наводи село Гораждевац, које је део општине Пећ, и Осојане, део општине Исток, која по овом споразуму не би имала никакве бенефите од ЗСО.

"Нама су потребни модалитети који штите колективна права српског народа у целини", истиче Мијачић.

Историчар Петар Ристановић каже да би прво требало да сачекамо и видимо да ли ће албанска страна уопште прихватити тај споразум, будући да је Курти добар део своје политичке каријере и у овом тренутку политичке судбине везао за своје изричито противљење успостављању те Заједнице српских општина.

"У теорији и у некој знатно нормалнијој ситуацији од постојеће то би могао да буде оквир у коме једна заједница може да се развија. У пракси мислим да постоје велике шансе да заједница може да буде само један празан оквир", закључио је Ристановић.