Бура због Милановићевог става о КиМ, између међународног права и интереса геополитике

Исток Украјине од Kосова и Метохије раздваја више од хиљаду километара и неколико држава. Оно што их спаја тражи се од почетка руско-украјинског сукоба. Геополитичко виђење Kрима који је Русија анектирала 2014. и јужне српске покрајине дао је председник Хрватске Зоран Милановић – уз оцену да "Kрим никада више неће бити Украјина".

"Ево Руси ће се, јер су циници, позвати на анексију Косова, коју ја подржавам. Kо је анектирао Kосово? Па међународна заједница и ми, дакле отето од Србије. Када је међународна заједница последњи пут признала анексију неке територије? Kосово смо признали. Није анексија, то је отимање. Део територије је извучен из Србије. Како се то зове? Екстракција. Није шија него врат. Ја тамо имам пуно пријатеља и они разумеју шта говорим. Дакле, ово није довођење у питање Косова него целог концепта у коме неко мисли да има права на све, кад му то одговара, а кад други ради онда је то криминал", рекао је Зоран Милановић.

Неочекивану изјаву хрватског колеге није пажљиво послушао председник Србије. Макар не у тренутку када су новинари имали прилике да га питају за коментар. До детаљне анализе, осврт на понашање међународне заједнице.

"Рекао сам и помало у шали председнику Земану и његовој делегацији да када неки дођу у земљу, у Србију, и када траже да поштујемо нешто што би они волели да ми поштујемо и када извучемо повељу УН, Резолуцију УН 1244, Бриселски, Вашингтонски, Солунски, све могуће споразуме и када кажемо који споразум хоћете да поштујемо, добијете ћутање или мало арогантнији одговор, а то је – ви знате да то није реалност, али смо ми ти који креирамо реалност и ако хоћете да гледате у будућност, заборавите на те папире, заборавите на правни поредак, кога брига за то, морате да се уподобите свему томе", навео је председник Вучић.

Да саслуша и примени поруке Запад сада очекује и од Приштине. То су у ауторском тексту написали саветник Стејт департмента Дерек Шоле и специјални изасланик САД за Западни Балкан Габријел Ескобар. У најважније циљеве убрајају спровођење споразума о, како кажу, Заједници општина са већинским српским становништвом.

"Испуњавање обавезе Kосова за оснивање Заједнице не подрива косовски устав, нити угрожава суверенитет, независност или демократске институције. Изричито се противимо стварању било каквог ентитета који би личио на Републику Српску у Босни и Херцеговини. Међународна заједница не настоји да наметне решење. Уместо тога, од Kосова тражимо да пружи своју визију ове заједнице и вољни смо да пружимо експертизу и политичку подршку како бисмо осигурали да она функционише у најбољем интересу за све становнике Kосова. [...] Она неће бити нови додатни ниво власти уз извршну и законодавну власт косовске владе", наводи се у тексту Шолеа и Ескобара.

Одговор на писмо стиже из Куртијевог покрета "Самоопредељење". 

"Нико други сем Скупштине Kосова, владе и општина не може да доноси одлуке. Дакле, не постоји облик или други механизам који неко ван ових институција може да успостави", рекла је Мимоза Кусари, шефица посланичког клуба Покрета "Самоопредељење" Аљбина Куртија.

Ванинституционално виђење Статута ЗСО нацртала је Фондација "Фридрих Еберт" у Приштини. Зову је "Асоцијација општина у Републици Kосово у којима је заједница Срба са Kосова већина".

"У извршавању циљева Заједница неће заобилазити уставом предвиђене надлежности и овлашћења општина чланица, нити минирати односе између централних органа власти и општина. Све то осигурава да Заједница није извршни орган, нити представља трећи ниво власти", навео је Сенад Шабовић из Фондације "Фридрих Еберт".

Према истом нацрту, Заједница би имала своје органе, буџет, имовину, званичне симболе и заставу. По потреби и додатна овлашћења која јој доделе централне власти.