Интервју: Војин Димитријевић

Гостујући у емисији "Сведок" на РТС-у, Војин Димитријевић, професор Међународног права, и директор Београдског центра за људска права рекао је да "у нашој јавности постоји представа која не прави јасну разлику између спора пред судом и саветодавног мишљења које не тражимо ми, него смо подстакли једну скупштину да га затражи".

(Снимак "Сведока" можете погледати/преузети на нашој страни Емисије)

На питање Главног и одговорног уредника Информативног програма РТС-а Ненада Љ. Стефановића, може ли се у актуелној ситуацији завршеног "косовског процеса" пред МСП говорити о томе да уместо пресуде можемо да очекујемо да "два путића воде на две стране", то јест да обе стране буду у праву, Димитријевић је рекао да је Суд увек наглашавао да је, када је у питању саветодавно мишљење, то заправо помоћ главним органима УН да даље поступају.

Реч је о правном разјашњењу некаквих питања о којима нема сагласности, каже Димитријевић.

"Ако можете да контролишете Владу и министре, не можете јавност и медије, јер ће свакако бити тумачења. Овај се поступак води да би се Суд обавестио и стекао увид у нешто, размислио и рекао нешто од апстрактног, али некада и конкретног значаја", каже Димитријевић.

Најважнија утемељеност аргумената

Што се тиче могућности да расправа пред МСП буде шанса за афирмацију међународног права, како је недавно рекао професор Тибор Варади, Димитријевић каже да "ако узмете Врховни суд САД, често се издвојена мишљења судија чешће цитирају од саме пресуде. И овде све зависи од утемељености аргумената, и мишљења судија. Друго су државе, оне се "чешу тамо где их сврби, али судије не би требало да се тако понашају".

О томе да је представница Француске у процесу пред МСП рекла да ће одговор Суда о легалности косовске декларације бити "лишен сваког практичног учинка", то јест да његов савет неће бити поштован, Димитријевић је рекао да су "рецимо и резолуције Генералне скупштине необавезне, па их државе не крше тврдећи да нису обавезне".

"Ретко ко је толико дрзак у УН да отворено каже ово ме не обавезује. Мени су од става Француске интересантнији иступи оних који су стварно компетентни, рецимо британски тим у коме су велики стручњаци, као што је Џејмс Крофорд. Он је покренуо разна питања. Ствар је у томе да ли ће наш тим проћи у гурању тенденције да се то односи само на Декларацију о проглашењу независне државе. Суштинско питање је да ли ће то моћи да се изолује од других ствари", каже Димитријевић.

Британски тим, објашњава Димитријевић, наводи да су се ствари догађале и после 2008. године, а српска делегација тражи да се утврди стање са почетка 2008. године.

"У међувремену су 63 државе признале Косово, и то нешто значи. У Међународном праву нема институције која државе признаје, јер је оно децентрализовано, значи све се дешава дискреционим одлукама самих држава".

Право на самоопредељење у оквирима Устава

Што се тиче сударања два принципа, то јест очувања територијаног интегритета и права народа на самоопредељење, Димитријевић каже да је и у Декларацији Генералне Скупштине УН из 1970. године, у којој су учествовали и правници бивше Југославије, врло високо постављен принцип самоопредељења.

"Сваки народ, а то је велико питање шта је народ, може да тражи да се отцепи. То је квалификовано тиме да тај народ мора да се задовољи условима у тој земљи и њеним Уставом, али то је опет тумачење догађаја, и свега до чега до чега је довео режим Милошевића, па и стране интервенције.

Зато је према речима Димитријевића "овај поступак толико важан, јер ће се Суд и по први пут изјаснити о томе како се стварају државе".

О томе да је Суд последњи пут 2004. године изрекао необавезујући савет у којем је закључио да је Израел нелегално изградио зид на западној обали Јордана, и да се он мора срушити, Димитријевић каже да је Израел познат по ставу да није дужан да поштује одлуке, јер су у питању његови витални интереси.

"То су дрски аргументи, али има саветодавних мишљења која су оставила трага, тако да нико ни не помишља на њихове промене".

Димитријевић је рекао да је саветодавно мишљење "типичан пример мишљења које нема конкретне последице, али ће бити протумачено онако како то неко воли. Међутим оно што се може закључити јесте да Србији неће послужити авантуре поновног освајања Косова, већ само политика која ће избећи нове сукобе".

Опасна традиција Балкана

Иако се много говори о могућој подели Косова, Димитријевић сматра да то није тако једноставно.

"Традиција Балкана је опасна, сви маштају о својој великој држави. Сада је актуелна Велика Албанија, па се може поставити питање свих простора на којима живе Албанци. Има аутора који кажу да су све аутономије пролазна фаза ка централној држави или отцепљењу, али то је грубо, ја не бих ишао тако далеко. Међутим, они који одлучују у Тирани нису много одушевљени проширењем Албаније, јер би то био смер супротан смеру у којем гледа Тирана".

"Ако Суд превагне на косовску страну многима ће бити лакше да се бар у односу на нашу Владу правдају тиме да су учинили све да објасне свој став. Али вероватно се мишљење неће односити на признање", каже Димитријевић.

На питање Главног и одговорног уредника Информативног програма РТС-а Ненада Љ. Стефановића каква је "мука натерала оне који бране наш став да тако иступају, али и Хрватску да на неки начин отвори питање Војводине", Димитријевић каже да је Хрватска препознала ситуацију која је "асоцира на њено признање у фази распада Југославије".

Хрватска, каже Димитријевић, "једина хоће да покаже да је и по тадашњем Уставу отцепљење било дозвољено и да докаже да је рецимо Косово тада било равно републици. Али то је за Суд ирелевантно. Јасно је да држава има право да чува интегритет, али овде није питање да ли је то забрањено Уставом, него да ли је и питање власти питање Међународног права, које се у погледу тих ствари не ослања на унутрашње право.

"Овај испад Хрватске је био непотребан, и свакако није у корист добросуседских односа", каже Димитријевић.

Снагом права против илустрација

Што се тиче представника САД који су се пред МСП позивали на пресуде Хашког трибунала за ратне злочине, Димитријевић каже да у таквим ситуацијама "говоримо о илустрацијама, а не о правним аргументима".

"Циљ је да се покаже да је Југославија, а касније СЦГ, довела до тешког положаја Албанског становништва на Косову. То није правни аргумент. Тако да је тешко очекивати од САД која је настала Декларацијом независности да сада каже да је она забрањена", оценио је Димитријевић.

Што се тиче истраживања Центра за људска права које показује да опада подршка сарадњи са Хагом, Димитријевић каже да постоји "језгро противника Трибунала, оних огорчених, и језгро моралиста који сматрају да је добро и у интересу права и правде да се сарађује".

"Талас разочарења изражен је и у ставу да не дамо Младића, великог хероја. Жалим што није постављено питање што не дамо Хаџића", рекао је Димитријевић.

Генерални став према Суду стваран је од 1993. до 2000. године па се нико није усуђивао да га мења, каже Димитријевић. "Цела је ствар од почетка погрешно постављена, као неки ривалитет".

Превенција циљ модерног кривичног права

На питање Главног и одговорног уредника Информативног програма РТС-а Ненада Љ. Стефановића да ли је разлог опадања те подршке сарадњи са Трибуналом и у самом начину функционисања Трибунала, конкретно ослобађајућих пресуда Орићу и Харадинају, Димитријевић је рекао да је "са судовима тешко, јер су у највећој дилеми када се види да је неко побио или застрашио све сведоке па се мора ослободити, јер нема на чему да се заснује пресуда".

"Сврха модерног кривичног права је генерална превенција, да више никоме не падне на памет да то ради", рекао је Димитријевић.

"И неспретно вођење поступка против Милошевића довело је до његове веће популарности, а наивно се овде веровало да ће пренос тог поступка да смањи број његових присталица, јер је цео процес окренут у корист пораста његове пропаганде. Било је ту много грешака и непознавања ситуације. Велике службе су касно доставиле материјал, није се ишло хронолошким редом са сведоцима".

О традицији невладиних организација у Србији, Димитријевић каже да је њихов рад "код нас увек био строго контролисан, да су увек морале да се повинују рестриктивним законима".

Димитријевић поручује да невладине организације треба да се држе права, а не да улазе у мотиве, и дају коментаре.

Што се тиче бројних приговора да су све невладине организације исте, да имају исте ставове и да већина њихових чланова седи на страначким скуповима, Димитријевић каже да "рад у невладиној организацији не значи да и симболично не можете подржати неку партију која води побољшању законодавства и права".

Патолошки простор око спорта

О намери државе да се стане на пут хулиганима, Димитријевић каже да је "реакција прекасна. Једна је ствар да ухватимо оне који пишу претеће мејлове, а друга како се допустило да тај простор око спорта тако иструне и постане патолошки".

"Вође навијача су настале од последица ратова. Гангстери више воле да не буду само људи који су нешто зарадили, него да буду и велики родољуби, да их неко цени. Сада им се пружа шанса да иако остају сумњиви људи и криминалци буду вође нечега, да их тако нешто оплемени".

О томе да се из дела НГО света и даље говори о катарзи и очишћењу од греха што се своди на то да Србија преузме сву одговорност за читаву ситуацију у бившој Југославији, Димитријевић каже да "катарза не може бити наређена и диригована са стране, него мора да проистекне из самог човека или друштва.

"Ако то није искрено, онда не вреди да у ваше име неко даје изјаву. Почетак неког обрачуна с прошлошћу је и то што се некоме суди".

Што се тиче дугог пута српске транзиције, Димитријевић сматра да је тај напор успео. "Ја не пристајем да се подсмевамо целом парламенту. Идемо у бољем правцу, јер није парламент само брбљаоница, када би тако мислили, постали би Лењинови истомишљеници".

О високом консензусу у Србији око бројних питања, као што је улазак у ЕУ, или питање Косова, Димитријевић каже да су маргинализовани они који се противе уласку у ЕУ.

"Око Косова се консензус формира у неком страху од издајништва који је посејан, а око војне неутралности не знам да ли стварно постоји или се формира опет из страха да се не изјаснимо у прилог НАТО".

О времену када се бавио новинарством, и водио култну емисију "Кино око", Димитријевић каже да "није хтео да буде у некој фиочици".

"Код нас постоји једна лоша особина да се само о сопственим професијама говори као о важним, а све друге занемарују и називају смешним. Ја у то нисам хтео да упаднем", закључује Димитријевић.