Секулић: Правосуђе се тиче свих грађана, није приватна фирма

"Правосуђе се тиче свих нас. То није ничија приватна тема или питање, ради се о нама", рекао је Страхиња Секулић новинарима пред јавно слушање на тему "Правци уставних промена у Републици Србији у области правосуђа" које је одржано у Правосудној академији у Београду.

Секулић сматра да је предлогом амандмана на Устав Министарства правде направљен велики уступак елиминисањем утицаја Народне скупштине из избора носилаца правосудних функција, што је, како је рекао, решење "које не постоји нигде у свету".

"Међутим реакција неких удружења и носилаца правосудних фунцкија је таква да им ни то није довољно. Видели смо навалу да се од правосуђа направи приватна фирма и ангажовали смо се да то спречимо", навео је Секулић.

Он сматра да та удружења и организације нису дали ниједну критику на предложене амандмане која се тиче обезбеђивања суштинске независности у правосуђу, већ да борбу воде, пре свега, председници струковних удружења у, како је навео, правцу доминације у избору судија и заменика тужилаца.

"Нисам нашао ниједан предлог у којем би се суштински код доношења одлука обезбедила независност а то је најбитније, јер када имате грађанина, било у кривичном било у парничном поступку и његово право - питање је како остварити независност судова у тој ситуацији, а ту нема ниједног предлога", навео је Секулић.

Такође, како је приметио, изостала је одбрана позиције Врховног суда Србије, као и нерегулисан однос са Уставним судом Србије.

"Поред тога, ту је и ситуација у којој су грађани Србије незадовољни и постоји велика неизвесност код доношења судских одлука, што је са становишта права и слобода грађана неприхватљиво", закључио је Секулић.

Доцент Уставног права на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу Јелена Вучковић подсетила је да је принцип поделе власти прокламован Уставом Србије као водећи принцип, на коме почива организација државе и подразумева поделу влати на законодавну, извршну и судску власт.

"Систем подразумева да све његове целине функционишу складно и у том контексту законодавна, извршна и судска власт морају да имају утврђену позицију која подразумева њихову независност у раду и одлучивању у областима у којима су оне надлежне. То међутим не значи да не треба да једна другу контролишу, јер уколико изостане контрола систем не би могао да функционише", навела је Вучковић.

Према њеним речима, савремени, европски принцип подразумева узајамну контролу три гране власти, тако да ниједна од њих није изуета од контроле друге власти, а начцин на који ће бити обезбеђен механизам контроле зависи од државе до државе.

"Није могуће да било која грана власти буде изузета од контроле. Законодавна власт настаје тако што грађани бирају своје посланике и делегирају им своју сувереност коју имају према Уставу. Из Народне скупштине произлази Влада, а постоје механизми како скупштина контролише владу", нагласила је Вучковић.

Када је у питању контрола судства, она каже да грађанин као појединац мора да буде у фокусу сваке демократске државе, те да је у том контексту потребно обезбедити незвисност судства и судија који свој посао треба да обављају без утицаја било кога.

"Предложени амандмани имају асполутно ову врсту заштите грађана јер полазе од постојећег уставног стања и Високом савету судства, који је установљен Уставом из 2006. године, дају ширу надлежност у погледу избора судија на трајну судијску фунцкију", нагласила је Вучковић.

Како је истакла такође је важно да кроз будуће законе буде детаљно разрађен начин рада и функционисање тог тела, како би се обезбедило функционисање независности, али и одговорности, али и одговорности и делотворности рада судова.

На скупу су поред Секулића и Вучковићеве говорили су и професори уставног права са правних факултета у Новом Саду и Новом Пазару...