Какви су изгледи Западног Балкана и Србије после самита у Софији?

Саговорници Танјуга несклони су прогнозама шта се тачно може дешавати до 2025. године.

Бивши посланик и либерал Бојан Ђурић напомиње да је данас тешко рећи да ли Европска унија као целина може да формулише политичку вољу и политичку агенду и да је доследно спроводи.

"Нема никаквог збора да се Европска унија налази у огромним унутрашњим превирањима, заправо у кризи концепта. Истог оног концепта који се развијао од средине педесетих година прошлог века, па све до пре неколико година. Србија због такве нејасне перспективе Европске уније стално долази у опсаност да све снаге које су идеолошки, политички и вредносно против европеизације наше земље без престанка добијају ветар у леђа", рекао је Ђурић.

За себе каже да је еврофанатик, мада мисли да Европска унија има најмање хиљаду мана.

"Једини начин да неке од тих мана променимо у смислу ефеката које оне данас имају по Србију је да будемо део Европске уније или да макар пробамо да се мењамо у потребним оквирима за приступ ЕУ", рекао је Ђурић.

Bећи интерес ЕУ за интересе Србије 

Професор Универзитета у Београду, социолог Владимир Вулетић сматра, међутим, да се ништа спектакуларно не дешава са позицијом Европске уније.

"Та позиција није промењена у последњих 10 година. Европска унија је дуго већ забављена својим пословима. Економска криза из 2008. године прелила се и на политичке односе унутар заједнице и то траје све до данас", указује Вулетић.

За њега, међутим, нема дилеме ни да се у последњих неколико година променила позиција Србије у комуникацији са Европском унијом.

"Нисмо више у позицији само да слушамо шта нам се каже, већ верујем да постоји већи интерес ЕУ за интересе Србије. Та промена позиције Србије није драматична. Нико не очекује да ће ЕУ тек тако рећи нека Косово остане у саставу Србије, али сви гласови говоре о томе да је Србија позиционирана као главни актер у региону", рекао је Вулетић.

Пре 10 година је, подсећа он, постојао политички оквир за решавање питања Балкана по којем би ослабљена Србија остала једна у низу земаља у нашем региону.

"Таква Србија би била гарант политичке равнотеже на Балкану. Сада је ситуација нешто другачија. ЕУ нема конкретан план за проширивање и нисам сигуран шта ће се заједницом догађати у наредном периоду, али има више разумевања за амбиције Србије", навео је Вулетић.

За њега нема дилеме да ће Србија постићи неку врсту решења око питања Косова које би било потпуно задовољавајуће и потпуно незадовољавајуће и за Албанце и Србе.

"Пре 10 година Србија није имала такву позицију. Имала је ултиматум 'Признајте Косово у постојећим границама ако желите у Европску унију'. Није било речи о аутономији или посебној позицији за Србе на Косову", навео је Вулетић.

Кључно је, по њему, да би одржавање замрзнутог конфликта дугорочно довело Србију до суштинског губитка Косова, али још и до блокирања њеног економског развоја.

Ђурић: Европска унија нема конкретан план за проширење

Ђурић указује и да је европска политика изгубила ауторитете пре десетак година.

"Национални лидери радије бирају да буду лидери у својим земљама, него службеници у нејасним ходницима бриселске структуре. Због тога има много нејасноћа и лутања у самој европској политици, па и у плановима ЕУ око евентуалног проширења", рекао је Ђурић.

Евидентно је, сматра, да Европска унија нема конкретан план за проширење, јер нико није сигуран шта ће се догађати у наредних пет или 10 година.

Ђурић додаје да је добро охрабрење за Србију да може постати пуноправни члан Европске уније за осам или девет година, али велико је питање како ће Европска унија изгледати за осам или девет година и како ће Србија изгледати у том периоду", навео је Ђурић.

Душан Пророковић каже да балканске државе имају огроман проблем око евентуалног прикључивања Европској унији, какав балтичке и средњоевропске земље нису имале у том процесу.

"Не постоји већинска подршка у јавном мњењу кључних европских држава попут Француске, Немачке и Италије о даљем проширивању Европске уније. У најбољем случају, та подршка се креће око 30 процената у политичкој јавности", каже Пророковић и пита се да ли ће онда земље кандидати, па и Србија, икада ући у састав ЕУ.

Према његовим речима, криза у Европској унији је велика у последњих 10 година и евидентно је да се њена администрација пре свега бави унутрашњим расколима у заједници.

"У последњих 10 година нисмо имали иницијативу као што је била Пакт за стабилност југоисточне Европе", рекао је Пророковић.