Шеф УН за људска права: Пресуда Младићу "светла тачка" у 2017. години

Високи комесар УН за људска права Зеид Раад ел Хусеин окарактерисао је осуђујућу пресуду Хашког трибунала Ратку Младићу као "позитиван развој" кад је реч о борби за људска права у 2017. години.

Зеид Раад ел Хусеин је, у данас објављеном интервјуу француском католичком дневнику Кроа, међу остале "светле тачке", поред пресуде Младићу, сврстао изручење Шпанији бившег пуковника одговорног за убиство шест језуита 1989. године у Салвадору, као и осуђујуће пресуде у Аргентини.

Тако је Ел Хусеин одговорио на питање да ли је 2017. била "црна година" кад је реч о људским правима.

Истовремено је упозорио да су, са друге стране, све видљивије тензије између оних који подржавају универзалност људских права и оних који другачије мисле, истакавши да је Комунистичка партије Кине заузела "непријатељски став" у погледу универзалности људских права и да "реторика Беле куће" иде у истом том правцу.

Хусеин је члан јорданске краљевске породице и уједно први муслиман и Арапин који се, од 1. септембра 2014. године, налази на челу Високог комесаријата УН за људска права.

Нагласио је и да се Европа суочава са "кризом идентитета и интеграционе политике", позивајући европске земље да поштују своје вредности пред тероризмом и мигрантском кризом.

"Забринути смо због тенденција власти у Европи да прекомерно реагују након терористичких напада", истакао је Хусеин, премда је признао да владе морају да штите свој народ, преноси АП.

Међу кризе које највише забрињавају, Зеид Раад ел Хусеин је навео кризе у Јемену, Сирији, Либији, кризу народа Рохингја у Мјанмару, севернокорејску кризу, као и ситуацију у Централноафричкој Републици, Јужном Судану, ДР Конгу...

Шеф УН за људска права је, такође, у интервјуу француском листу бранио Уједињене нације и истакао да је буџет његове канцеларије једнак "десетини онога што Швајцарци потроше на куповину чоколаде сваке године".

Истакао је да је улога УН као форума за дискусију – незамењива.

"Јуна 1914, није било ни форума за дискусију, ни Савета безбедности где су Аустрија и Србија могле да разговарају за столом после атентата у Сарајеву. Исто је било и августа 1939, уочи почетка Другог светског рата", закључио је Високи комесар УН за људска права.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 09. октобар 2024.
18° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи