Пред посету чланова Председништва БиХ Београду

Да ли су односи у пат позицији и пре сусрета чланова Председништва БиХ са председником Србије а после пресуде Ратку Младићу, изјаве Бакира Изетбеговића о Косову и пресуде лидерима Херцег-Босне? Државници са обе стране Дрине, верују да нису.

"Ми смо имали таквих ситуација и раније. Напад на Вучића па 15-так дана после тога је била наша посета у Београду, која је протекла баш онако у неком позитвином амбијенту па се чак шах играо на јавној сцени", каже Младен Иванић, српски члан Председништва БиХ.

Нема дилема да је за све стране разговор у Београду значајан да је прилика за смиривање и померање односа ка нормали.

"Никад ту није на самом скупу било нечега негативног. Али кад дођете до конкретизације, стаје. Стаје, ево рецимо границе", истиче Иванић.

Осим тешких тема, верује се да иза лошег политичког амбијента неретко вреба намера да се добије наклоност бирача, код куће.

Твртко Миловић, новинар из БиХ рекао је да оно што је карактеристка Бакира Изетбеговића да он у службеним и званичним посетама увек даје помирљиве тонове.

"Проблеми настају када је он сам односно када се обраћа бошњачкој јавности тако да у Београду можемо очекивати искључиво помирљиве тонове, оно што ће им стварно дати вредност и карактер је оно што ће уследети после, по повратку у БиХ - где опет можемо очекивати радикализацију", каже Миловић.

Томе можда доприноси и последња пресуда у Хагу.

"Чињеница да су се погоршали односи између Бошњака и Хрвата у самој БиХ што ће овим пресудама само још више да се подгреје, и аутоматски веза Човић-Додик ће бити чвршћа. Мислим да је Бакир Изетбеговић у тешкој позицији а проблем је политичке културе у Сарајеву која стално очекује да се неко извињава из Београда", рекао је др Стеван Гајић са Института за европске студије.

Кад разговор пређе на економију, дилема је мање. Ускоро, надају се све стране, и царинских баријера.

Ненад Ђурђевић, директор Сектора за економске односе са иностранством у ПКС каже да су углавном то области пољопривреде и прехрамбене индустрије, али и прерађивачке индустрије. 

"Са МУП-ом је договорена процедура побољшања или ефикаснијег рада царинских прелаза, проширивања прелаза Котроман и то су све неки симболи и значајни кораци који у суштини буду у сенци великих изјава и патриотских реченица", каже Ђурђевић. 

Босна и Херцеговина је Србији трећи извозни партнер, после Немачке и Италије. Трговинска размена 2016. године са БиХ била је 1,5 милијарди евра. Од тога је више од милијарде увоз Србије у БиХ.