"Посета албанског председника Медвеђи најављена и одобрена"

Сузана Пауновић је гостујући у Дневнику РТС-а истакла да је посета Илира Метe најављена и одобрена.

"Оно што је за Србију важно је да ова посета представља потврду наше спољне политке која је усмерена на дијалог и на разговоре са свим земљама и са Албанијом, чији је Мета председник", објаснила је Пауновићева.

Указала је да је Медвеђа локална самуоправа у којој живи 520 припадника албанске националне мањине од укупно 7.000 грађана колико живи у тој општини.

"Када је реч у улози посете у нашим унутрашњим активностима то се уклапа у оно што Влада ради када је у питању унапређење заштите права националних мањина и верујем да ова посета томе може додатно да допринесе", навела је Пауновићева.

Нагласила је да не очекује да посета донесе било какве проблеме.

"Мислим да су надлежни органи Републике Србије спремни да у сваком тренутку и на сваком делу наше територије заштите безбедност грађана Републике Србије и заиста у том смислу не очекујем ни да ова посета може да донесе било какве додатне проблеме", каже Пауновићева.

Похваљен извештај о Мерама против расне дискриминације у УН

Говорећи о представљању извештаја о Мерама против расне дискриминације у УН, Пауновићева је напоменула да је извештај похваљен.

"Ми смо земља са угледом у УН и наш извештај је похваљен, пре свега, зато што се он израдио у једном процесу који је подразумевао укључивање и цивилног друштва и независних институција и обухватио дуг временски пероид, јер смо последњи пут пред Комитетом били 2011. године", навела је Пуновићева.

Директорка Канцеларије за људска и мањинска права указала је да је Комитет највише занимало како се Србија суочила са мигрантском кризом, а да је било речи и о злочину из мржње, говору мржње, као и проблемима интерно расељених лица.

Истакла је да информације о проблему интерно расељених лица нису нове за чланове Комитета УН, али да је морала да у обраћању истакне да је Србија једина земља која се у 21. веку суочава са проблемом интерног расељења.

"Код нас се налази преко 203.000 интерно расељених на територији Републике Србије са КиМ и око 17.000 лица интерно интерно расељених унутар АП КиМ", навела је Пауновићева.

Према подацима УНХЦР-а за више од 18 година обезбеђен је повратак за мање од пет одсто људи, а Пауновићева сматра да је то најбољи показатељ одговорности међународног присуства.

"То је био разлог због чега сам Комитет желела да подсетим и на обавезу да од Унмика затраже информације о томе како се ова конвенција примењује на КиМ и на тај начин комплетира се извештај Републике Србије", додала је Пауновићева.

Указала је да очекује да ће Комитет те информације затражити.

"Јако је важно да се стекне увид шта се дешава на КиМ, ми сваки пут пред надлежним комитетима УН указујемо на то и указујемо да је то, пре свега, одговорност међународоног присуства", нагласила је директорка Канцеларије за људска и мањинска права.

"Доста тога урађено на пољу људских права"

На питање да ли ћемо имати чиме да се похвалимо 10. децембра када се завршава акција 16 дана активизма против насиља над женама и обележава Дан људских права, Пуновићева каже да хоћемо.

"Када је реч о насиљу рекла бих да смо у овој години направили кључни резултат, а то је усвајање Закона о спречавању насиља у породици. Чињеница да од усвајања закона до сада имамо изречено 3.409 мера удаљења насилника из стана заправо говори о озбиљности државе да се са овим проблемом суочи", навела је Пуновићева.

Истакла је да је податак о 26 убијених жена тежак и страшан, али је мањи у односу на прошлу годину.

"Доста тога је урађено на пољу људских права, поглавље 23 је отворено, ми смо јако активни на спровођењу свих активности и мислим да је важно што ћемо 10. децембар обележити свечаном манифестацијом сајмом Сложи мозаик Србије где ће бити прилика да направимо једну ретроспективу шта је урађено у години која је већ на измаку", објаснила је Пауновићева.

Најавила је да се очекује доношење два кључна закона – Закона о правима и слободима националних мањина и Закон о националним саветима.

Навела је да је Закон о правима и слободама националних мањина следеће недеље на Влади и да ће брзо бити упућен у скупштинску процедуру.

Закон о националним саветима креће у јавну дискусију у пет градова и општина и то је део једног транспарентног процеса у изради закона и жеља да се законски текст уреди тако да око њега постоји општи консензус и оних који раде на закону и националних савета и националних мањина на које се овај закон односи, рекла је Пауновићева.

"План јесте био да се закон до краја година упути у скупштинску процедуру, али ја мислим да је од тога много важније да имамо законска решења којима ћемо сви бити задовољни", закључила је Пауновићева.