"На Србији је да одлучи у којој мери ће сарађивати са НАТО-ом"

Сарадња Србије са НАТО-ом има много корисних аспеката, али је на Србији да одлучи у којој мери ће се та сарадња одвијати, речено је данас у дебати "Будућност Србије - изазови спољне, безбедносне и одбрамбене политике", у Крагујевцу.

Вршилац дужности помоћника министра спољних послова и начелник сектора за безбедносну политику у Министарству спољних послова Бранимир Филиповић објашњава да су у области безбедносне политике све активности Србије сконцентрисане на три области - сарадња са НАТО-ом, област заједничке спољне и безбедносне политике Европске уније, као и област контроле наоружања, преноси Јуропијан Вестерн Балканс.

Он је на скупу који је организовао Институт за европске послове на Правном факултету у Крагујевцу рекао да Србија од 2007. године учествује у Партнерству за мир, додајући да се од тада сарадња са НАТО-ом интензивирала.

"У последње три године активности су се интензивирале. Од усвајања ИПАП-а (Индивидуалног акционог плана сарадње) имамо интензивирање сарадње у двема областима које су битне за Србију - развој политичког дијалога кроз низ сусрета на највишем нивоу како би могли да у оквиру ових прилика размотримо сва питања која су у интересу Србије, док је друга област интензивирање практичне сарадње у оквиру ИПАП-а", истиче Филиповић.

Филиповић такође додаје да је НАТО програм - Наука за мир и безбедност веома користан за развој пројеката, поготово у локалној самоуправи.

По питању војне неутралности Филиповић истиче да она није препрека за сарадњу.

"Неутралност Србије не значи и не треба да значи изолованост", и додаје да постоји довољан простор да се сарадња развије и да тај однос напредује.

Филиповић сматра да уз помоћ сарадње са НАТО-ом Србија може да допринесе стабилности у региону.

"Циљ у спољнополитичком деловању је да на најбољи начин остваримо наше циљеве - мир и стабилност у региону, али и на Косову, зато нам је неопходна сарадња", објашњава он.

Сарадњу Србије са НАТО-ом и Русијом, Филиповић објашњава постојањем жеље да се сачувају пријатељства али и да се створе нова.

"Треба гледати да се сарадња одвија у оба правца", каже Филиповић.

Донели: Ниједна земља није у потпуности неутрална

Заменик шефа мисије Сједињених Америчких Држава у Србији Курт Донели сагласан је са овим ставом.

Он истиче да иако многи сматрају да је организација искључиво вођена од стране САД, то није случај, јер је НАТО велика организација, чије се одлуке доносе консензусом.

Са друге стране, Донели сматра да ниједна земља није у потпуности неутрална.

"Војна неутралност не значи да не морају да се доносе одлуке, свака неутрална држава мора да доноси своје одлуке што не значи да су стопроцентно неутралне", каже Донели.

Што се тиче ИПАП програма, Србија је добро искористила предности програма и САД подржавају Србију у томе, каже Донели и додаје да је избор да приступи ЕУ - прави избор, јер ЕУ нуди најјаснији пут.

Генерал Ћезаре Маринели - шеф НАТО канцеларије за везу у Београду, каже да је на Србији да одлучи у којој ће мери сарађивати са НАТО-ом.

Као и Филиповић, генерал истиче да је НАТО програм Наука за мир и безбедност изузетно важан за Србију јер доноси многе предности.

"Радимо за исти циљ, за просперитет, безбедност и развој", каже Маринели.

Народни посланик и члан Сталне делегације Скупштине Србије у Парламентарној Скупштини НАТО-а Драган Шормаз напомиње да се о Србији ствара позитивна слика кроз њену сарадњу са НАТО-ом, али и да је то прилика да се размене искуства са државама које су чланице.

"Део света којем желимо да припадамо има позитивно виђење Србије захваљујући овој сарадњи", сматра Шормаз.

Као највећи проблем, Шормаз види недовољно представљање користи сарадње.

"Морамо бити отворенији према грађанима, како би знали које бенефите има сарадња са НАТО-ом", објашњава Шормаз.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 30. септембар 2024.
14° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи