Ана Брнабић са министрима пред посланицима

19.00 – Завршен део седнице на којем су чланови Владе одговарали на посланичка питања. Председница Скупштине је, после опомена, искључила Бошка Обрадовића са заседања.

18.35 – Највећи успех у области безбедности је што је први пут после 30 година набављено више авиона за потребе ратног ваздухопловства, оценила је премијерка и најавила даља улагања у наменску индустрију.

17.55 – Посланици СРС-а напустили скупштинску салу незадовољни минутажом и тиме што, како кажу, неће имати прилику да поставе питања.

17.00 – Ситуација у медијима је наслеђена и катастрофална, рекла је Ана Брнабић и истакла да је влада Александра Вучића прва влада која је усвојила сет медијских закона како би се побољшала медијска слика. ЕП први пут за Србију није навео – мањак слободе медија, истиче министарка Јадранка Јоксимовић.

16.10 – Дајемо све од себе, на путној инфраструктури се ради више него икада пре, поручила је премијерка. На питања Муамера Зукорлића одговарају и министарка Зорана Михајловић и министри Бранислав Недимовић и Александар Антић.   

Ана Брнабић је, говорећи пред посланицима, рекла да је задовољна радом Владе на чијем је челу, истичући да је Влада показала да може да настави храбро, без икаквог стајања, јер, како каже, Србија нема времена за губљење.

"Суочавамо се са великим бројем проблема у разним областима, због тога што је Србија, нажалост, била и запостављена и заборављена и вођена на потпуно непрофесионалан начин", рекла је премијерка.

Истакла је да се "више него икада пре" ради на путној и свакој другој инфраструктури.

Изнела је податак да је од 2008. до 2013. године изграђено око 100 километара путева у полупрофилу, а да је од тада изграђено три пута више ауто-путева пуног профила.

Како је рекла, до 2012. године рехабилитовано је 500 километара локалних путева, а од тада још око 700 километара и додатних око 2.000 километара реконструисаних и изграђених државних путева.

"Покушавамо да стигнемо до сваког дела Србије и то иде брзо. Али не довољно брзо у односу на то шта смо затекли и колико би требало", рекла је премијерка говорећи о изградњи и рехабилитацији путева.

"Дајемо све од себе, биће и Рашка област, Нови Пазар, Сјеница, све оно што планирамо", додала је председница Владе одговарајући на питања посланика Муамера Зукорлића у вези са путном инфраструктуром у Рашкој области.

"Пензије од јануара веће него пре мера 2014"

Премијерка је нагласила и да ће после повећања пензија од 1. јануара 2018. године пензије за 90 одсто пензионера бити веће него што су биле 2014. године и пре мера фискалне консолидације.

Брнабићева је тако одговорила на посланичко питање посланика Јована Јовановића када ће пензије бити повећане и подсетила да су у 2008. години биле четири пута повећаване.

Тада је, каже, била реч о политичком повећању пензија и прикупљању гласова пред изборе и стога је земља ишла у банкрот, који је успела нова власт да спречи фискалним мерама.

"На сву срећу, захваљујући овим непопуларним и храбрим одлукама у претходне три године, ми данас имамо раст који се заснива на производњи, инвестицијама, извозу и здравим основама" рекла је Брнабићева.

Пензије ће, истакла је, после повећања од 1. јануара 2018, за 90 одсто пензионера бити веће него пре мера 2014. године, изузимајући оне који имају највеће пензије.

Додала је и да ће мере које се тичу пензија бити укинуте 2018. године.

Брнабићева је више пута прекидана у одговорима на питања те је посланике замолила да јој дозволе, када је већ питају, и да одговори на постављена питања.

Премијерка је истакла да је прошле године раст БДП-а био 2,8 посто, а да је пре тога од 2000. једино 2008. године био 3,1 одсто и да је био базиран на потрошњи и увозу.

"Овај је макар на извозу и производњи. И то каже ММФ, све што вам ја кажем кажем међународно признате податке", рекла је Брнабић и подсетила да је највећи ударац задала суша.

Расправа о медијима

Брнабићева је навела да је ситуација у медијима у Србији катастрофална, али наслеђена, и, износећи податке и примере, истакла да је до 2014. била два пута гора него сада.

Прва влада Александра Вучића је и прва влада која је усвојила сет медијских закона како би се побољшала медијска слика у Србији, истакла је премијерка.

"Повлачење државе из медија, прилагођавање тржишту, јесте нешто што је Влада Србије усвојила зато што су се за то годинама залагала медијска удружења која данас кажу да држава треба да помаже медијима", навела је Брнабићева.

"Чула сам небројено пута да ситуација у медијима никада до сада у Србији није била гора. Данас је најгора – то чујем из дана у дан", навела је Брнабићева и рекла да је њена изјава из Брисела да има мало објективних медија у Србији наишла на велику осуду, али додаје да "то нису само моји лични утисци".

На трагу изјава да је ситуација у медијима гора него икада пре, премијерка је прочитала извештај Савета за борбу против корупције из 2011. године, када је на челу тог тела била Верица Бараћ, а председник Владе био Мирко Цветковић.

"Ту се наводи да је у том периоду вршен снажан политички притисак на медије и да је над медијима успостављена потпуна контрола. Даље се наводи да више не постоје медији из којих грађани могу да добију потпуне и објективне информације", рекла је Брнабићева и додала да је тада речено да "нема објективних медија", док је она рекла да их "има мало", што је изазвало несразмерно веће нападе.

Такође, Брнабићева наводи и пример када је Европски парламент усвојио резолуцију којом "изражава забринутост због контроле власти над медијима".

У тој резолуцији, наводи премијерка, спорна је и приватизација Вечерњих новости, као и напади и претње новинарима и "онемогућавање приступа интернету за грађане Србије".

"Сада кажете да је дигитализација смешна, а ми барем желимо да дамо интернет свима", наводи Брнабићева.

"Тада су новинари у Србији описани као 'понижени, ућуткани, осиромашени'. Ми смо то затекли и покушавамо да решимо", истакла је Брнабићева.

Да не идемо тако далеко у прошлост, каже Брнабићева и наводи примере из 2003. године када је, каже, председник "отворено вређао новинаре и називао их маргиналним појавама".

"Тада је градоначелник шутирао новинаре, када се укључио директно у једну емисију и извређао једну новинарку у студију. После тога је постао и министар", подсетила је Брнабићева.

"Да не идемо тако далеко у прошлост, у новембру 2014. смо имали испад посланика из опозиције, када је изнео низ увреда, да се новинари могу купити за 300 евра, да су олош и да су зло", навела је Брнабићева.

Она је навела и пример од пре мало више од месец дана, када су "УНС, НУНС критиковали једног од лидера опозиције који је вређао новинаре из Танјуга, Бете, Фонета", рекла је Брнабићева и додала да један од лидера опозиције и отворено "дели медије на подобне и неподобне".

"Ја сам поносна што сам премијер и што сам била министар у Вучићевој влади, која је увек позивала све новинаре на све догађаје и увек одговарала на сва питања", нагласила је Брнабићева.

Додала је да не одбија састанке са представницима било којег медијског удружења, као и да ће се сутра састати са представницима локалног медија Ваљево плус, који су јој у позиву рекли да имају проблема "јер су критични према власти".

"Трудимо се да урадимо све у исто време и зато је оваква медијска слика у Србији, а она је пре 2014. била два пута гора него сада", закључила је Брнабићева.

"ЕП први пут за Србију није навео – мањак слободе"  

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић рекла је да Европски парламент први пут ове године није за Србију навео да постоји мањак слободе медија.

"ЕП први пут ове године није употребио дефиницију мањак слободе медија, већ указује на неопходност унапређења културе и професионализма медија у Србији, што је битно другачије", рекла је Јоксимовићева током расправе о медијима у Скупштини Србије.

Истакла је да опозиција злоупотребљава питања слободе медија и напоменула да то јесте важно за европске интеграције, али исто тако и питање професионализма и новинарске етике јесте важно.

"Ситуација с медијима у Србији не да није најгора већ је и боља од многих у региону, а можда смо чак бољи и од неких чланица ЕУ, али смо ми као земља кандидат под већом лупом", нагласила је Јоксимовићева.

Додала је да је Влада у припреми нове медијске стратегије доживела опструкцију у радној групи дела новинарских удружења која себе декларишу као независна удружења.

"На основу њиховог чињења, односно нечињења, могу да закључим да су ту различити политички и економски интереси који немају много везе са професионализацијом".

Јоксимовићева је рекла да медијска статегија треба да одговори прво која је дефиниција новинара и истраживачког новинарства и да је важно да представници медијских удружења учествују у тој расправи, "да не буду блогери и твитераши сутра стављени у контекст новинарске професије".

Навела је да "критика Владе никада није спорна", али да се истраживачко новинарство код нас "извитоперило".

Додала је да треба видети како се ти који себе називају независнима односе у Радној групи према онима који не подржавају њихове ставове.

Јоксимовићева је рекла да постоји Меморандум о мерама за повећање безбедности новинара, а да многа од новинарских удружења не желе и злоупотребљавају тај процес, јер, како каже, пријаве нападе, али после не дају потребне податке.

Стефановић: Данас се отварање радних места мери "на сат"

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић истакао је да је ситуација коју је затекла Влада 2012. била да се мерило колико се радних места изгуби на сат, а сада се мери колико се нових радних места отвара на сат.

Стефановић је казао да је суштински показатељ за напредак један земље стопа незапослености.

"Данас се у Скупштини више не прича о стопи незапослености. Када су неки други били на власти, 2012. стопа је била скоро 26 одсто, а данас је 11,8 одсто. Због тога се не прича о незапослености. То је добар економски показатељ, а до њега је дошло јер је Влада створила економски простор, а да није продавала имовину", рекао је Стефановић.

Истакао је да сада људи имају плате, нешто да донесу кући, за разлику од раније када су имали, како каже, "нула", додајући да не треба подсећати на 400.000 радника који су остали без посла између 2008. и 2012.

Тврди да су "тада тајкуни владали и да им је било одлично, пре свега Мишковићу, због којег се наша земља називала и 'Делталендом'".

У његовом кабинету су се формирале владе, а инвеститори су били нарко-дилери, указао је Стефановић.

Навео је и да је било бројних махинација на основу којих су се богатиле раније власти, посебно наводећи као пример дом за хендикепирану децу, чије реновирање је требало да кошта милион евра, а, како је констатовао, "нестале су паре узете од грађана, па нема ни дома".

Стефановић је, осврнувши се на понашање појединих посланика, рекао да види да неки чланови опозиције очекују да Влада одговара речима које су им дали они, и да им смета што представници Владе одговарају како желе.

Стефановић је закључио да данас људи имају будућност, да су "нормални и пристојни и хоће да раде", и да зато странци препознају Србију као место за улагање.

"Турска определила пола милијарде за путеве у Србији"

Турска је определила око 500 милиона евра за финансирање изградње инфраструктуре у Србији и сада се тражи модел тог финансирања, каже министар Расим Љајић, одговарајући на питања посланика у Скупштини Србије.

"Да ли ће кредите добијати турске грађевинске фирме које ће учествовати на тендерима код нас за изградњу путева или ће то бити нека друга врста кредита под повољнијим каматних стопама, то не могу сада да кажем, али ће изградња инфраструктуре свакако бити један од приоритета", рекао је Љајић.

Током новембра очекује посету представника турске Ексим банке, где би се искључиво разговарало о висини каматних стопа, додао је Љајић, одговарајући да питања посланика Муамера Зукорлића у вези са изградњом путне инфраструктуре.

Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, одговарајући на исто питање, рекла је да су у последње три године у саобраћај уложена значајна средства.

Како је навела, у општини Нови Пазар 2015. године у редовно одржавање путне инфраструктуре уложено је 82 милиона динара, 2016. – 110 милиона, а 2017. – 210 милиона.

"Ми смо задужили 400 милиона евра – 300 милиона из кредита СБ, ЕИБ и ЕБРД и 100 милиона евра из државног буџета да бисмо рехабилитовали 1.000 километара путева. Направили смо план за пет година који су то путеви, пробали смо да обухватимо најкритичније и 250 километара путева у том делу Србије је у распореду да се рехабилитује 2018. и 2019. године", рекла је Михајловићева.

Додала је да се током посете турског председника Реџепа Тајипа Ердогана разговарало о каматним стопама и да је за нас неприхватљиво да оне буде у висини од 6,5 или 5,5 одсто.

"Имамо обећање да је каматна стопа испод 2,5 одсто, то ћемо сачекати. Чекамо преговоре и очекујем да ћемо као држава моћи да гарантујемо кредит за даље улагање у путеве", рекла је Михајловићева.

Кад је реч о изградњи гасовода у том делу земље, о чему је Зукорлић такође упитао, министар рударства Александар Антић истакао је да је пројекат изградње гасовода "Александровац–Тутин" један од најзначајнијих пројеката у области гасне инфраструктуре, те да очекује да он буде изграђен до почетка 2020. године.

Антић је навео да је пројекат вредан 48 милиона евра, а обезбедиће снабдевање гасом Копаоник, Рашку, Нови Пазар, Тутин. Како је рекао, финансирање за почетне активности је обезбеђено, а носилац тог пројекта је "Србијагас".

О "миговима" и улагању у наменску индустрију

Премијерка је истакла да је највећи успех у области безбедности то што је први пут после 30 година набављено више авиона за потребе ратног ваздухопловства.

Подсетила је да је у Србију стигло шест авиона "миг 29" и указала да је много урађено за Војску Србију, као и да се 20. октобра могло видети колико много боље данас изгледа војска, колико је боље опремљена и колико су војници сигурнији у себе.

Навела је да предстоји повећање плата за безбедносни сектор, као и наставак изградње станова, и рефинансирање кредита.

"Важно је да на тај начин покажемо озбиљност и сигурност наше земље", поручила је Брнабићева.

Наменску индустрију је означила како једну од могућности даљег економског раста Србије и најавила даља улагања и развој те индустрије.

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић рекао је да је актуелни председник Србије, за време вршења дужности министра одбране, започео суштинске реформе војне индустрије.

Указао је да је одлучено да се уложи више од 50 милиона евра у наменску индустрију како би се повећао њен капацитет, јер постоји могућност да се произведе и прода војна опрема и материјал.

Рекао је да је Министарство унутрашњих послова искористило могућности модернизације својих система, захваљујући домаћој наменској индустрији.

Указао је да би било добро за сектор безбедности да се наставља са решавањем стамбеног питања.

Министар за рад, социјална и борачка питања Зоран Ђорђевић оценио је да је "неодговорна власт која је била до 2012. године сигурно намерно уништавала војску".

"Косово је покрајина у Србији"

Одговарајући на питање посланика о полагању заклетве српских судија и тужилаца на Косову, премијерка је истакла да је Косово покрајина у Србији и да ће Влада учинити све да живот Срба на тој територији буде бољи.

Брнабићева је истакла да ће те судије и тужиоци омогућити већу и бољу правну сигурност Срба на Косову у тренутку када, како је рекла, "због неких немамо пуну контролу над јужном покрајином".

"Урадићемо све као Влада, надам се уз подршку Скупштине, да се квалитет живота Срба на КиМ унапреди колико год може. Желимо да наше судије и тужиоци буду на располагању нашим људима и то је велика ствар за њих. Не знам зашто је Влада критикована за ово", рекла је премијерка.

Навела је да је Србија управо због тога добила и поене у међународној заједници, јер је показала да стоји иза својих речи и да имплементира споразуме и сада још више може да се тражи одговор на питање: "Где је Заједница српских општина?"

"Некада је обећавано и ништа није рађено, тако се губи кредибилитет и урушава се земља. Ово више није таква земља", истакла је Брнабићева.

Полагање заклетве је, каже премијерка, у складу са Бриселским споразумом и одбраном територијалног интегритета и суверенитета.

Премијерка је, одговарајући на питања посланика Партије за демократско деловање Фатмира Хасанија о положају албанске мањине, рекла да је спреман извештај о имплементацији плана у седам тачака и да ће им тај извештај послати.

Брнабићева је рекла да није истина да албанска национална мањина нема права која имају друге мањине.

Србија је, каже, лидер у Европи по поштовању права националних мањина и по институционалним механизмима поштовања права, пре свега кроз националне савете и издвојена буџетска средства, образовање на матерњем језику, културу и информисање на матерњем језику.

"Неке од водећих земаља ЕУ, неке које су оснивачи ЕУ, уопште не препознају националне мањине, не можете да се декларишете као национална мањина, као ни у неким земљама у региону, чланицама ЕУ", рекла је Брнабићева, одговарајући на примедбе Хасанија да до сада није предузет ниједан корак на испуњењу захтева албанске мањине.

Део седнице на којем су посланици постављали питања члановима Владе трајао је од 16 до 19 часова, а ово је био први пут да премијерка одговара на питања, што је предвиђено Пословником за сваки последњи четвртак у месецу.

Током овог заседања из скупштинске сале је удаљен лидер Двери Бошко Обрадовић, који је посланика Марка Атлагића повукао за кравату, а Ђорђа Вукадиновића додирнуо по глави папиром са увредљивим садржајем о председнику Александру Вучићу. Председница парламента му је изрекла три опомене – због "глупирања", "дављења" и "ударања" посланика.

Посланици су раније данас завршили начелну обједињену расправу о осам предлога закона. Полемисало се и о факултетским оценама чланова владајуће већине и опозиције, а посланик Марјан Ристичевић је затражио да се "ослободи РТС".