Инострани дописници о десници у Европи, мигрантима, Вучићу

У разговору на штанду "Четири земље један језик", у оквиру Сајма књига, дописник Франкфуртер алгемајне цајтунга Михаел Мартенс је истакао да есеј о Косову, који је председник Србије Александар Вучић објавио средином јула, показује да он није задовољан само тиме да има власт, него жели напредак.

Мартенс наводи да је приметио међу "либералним београдским новинарима" тенденцију, која му се, како каже, не допада, да на све што долази од председника и владе сматрају лошим, не узимајући у обзир да нешто од тога може бити и добро.

Дописник аустријског листа Профил Грегор Мајер примећује жељу председника Србије да покрене ствари, али се пита са ким он жели да разговара о Косову када је у питању унутрашњи дијалог.

Андреас Ернст, који извештава за Ноје Цирхер цајтунг, види "два лица" актуелне власти у Србији.

"Допада ми се прво лице које се бави регионалном и спољном политиком. Имам утисак да Вучић покушава да оствари уравнотежен однос у региону када је Косово у питању, што није нимало лако, али и у односу на Босну и Херцеговину. Он је једна врста партнера Берлина на Балкану", рекао је Ернст.

Као другу страну, Ернст наводи свој утисак да се спољна политика води на рачун унутрашње и да "Србија иде ка једној контролисаној демократији" у којој готово да нема јавне дискусије и где је правосуђе неефикасно.

Дописници су се дотакли и теме извештавања из региона, те тако Мартенс наводи да је много теже доћи до валидних информација на простору Западног Балкана него, на пример, у Немачкој, и да је овде другачија сарадња јавних органа и медија, што, како сматра, можда има везе и са другачијом културом.

Највећи део разговора на штанду почасног госта Сајма књига био је посвећен резултатима избора у Немачкој и Аустрији и какву улогу у победи десничарских партија има питање миграната.

Модератор трибине Светлана Лукић је приметила да су се после Пољске и Мађарске, и грађани Немачке, Аустрије и Чешке у великом броју одлучили да крену за онима "који говоре о нацији, идентитету, хришћанству и чији је заједнички именитељ да су нетрпељиви према мигрантима и имају велике резерве према Европској унији".

Коментаришући чињеницу да је скоро шест милиона људи гласало за карајње десничарску "Алтернативу за Немачку" (АфД), да су 94 посланика те странке ушла у Бундестаг, а да је Ангела Меркел изгубила девет одсто гласова, Мартенс сматра да је безбедније да та странка буде у парламенту него да се радикализује изван њега.

На питање да ли је став АфД-а према мигрантима оно што је определило грађане да гласају за ту странку, Мартенс наводи да је велико питање да ли је Ангела Меркел погрешила што је држала отворену балканску руту и што она није раније затворена.

"Европљанима религија више није важна"

Примећује да ни АфД нема одговоре у вези са мигрантима, али да постављају питања која занимају људе у Немачкој.

Подсећа да је Немачка примила милион људи за које се не зна да ли ће успети да се интегришу и прибојава се да тај процес неће бити лак нити се окончати брзо, превасходно јер су у питању људи друге културе којима је религија веома важна.

"Европљанима религија више није важна. Разговарао сам са многим мигрантима и њихов поглед на свет се разликује, али свима њима религија је изузетно значајна. Не можемо очекивати од дубоко религиозних људи да се навикну на неке ствари у Немачкој, да рецимо прихвате шалу на рачун свог пророка", рекао је Мартенс.

Његов колега из Швајцарске каже да постоје начини да се спречи стварање паралелних друштава у једној држави, уверен да је успешна интеграција миграната могућа.

Са њим се слаже и Мајер, који примећује да се друга или трећа генерација некадашњих досељеника прикључује екстремистичким струјама, али да су то људи из криминалног миљеа.

На трибини се чуло и мишљење да медији доприносе страху код људи од миграната и немоћи државе да контролише ко све улази, а тај страх и општу несигурност народа користе десничарске странке.

Мајер је анализирао успех десничарске Слободарске партије Аустрије (ФПО) на недавним изборима, приметивши да је управо однос према мигрантима оно што повезује ту странку са победником избора, Аустријском народном партијом (ОВП) Сабастијана Курца, која је победила на изборима.

Подсетио је да је ФПО једна од ретких партија у западној Европи која је у савезу са странком руског председника Владимира Путина и да ће се тек видети у ком правцу ће се развијати будућа спољна политика Аустрије, с обзиром на то да су почели преговори између ФПО и ОВП о формирању владајуће коалиције.

Мајер наводи да је већина у Аустрији за европску перспективу, али да је и то под знаком питања имајући у виду да, када је "мађарски премијер Виктор Орбан напао систем европских вредности, Курц није ништа рекао о томе", што, сматра Мајер, не наговештава ништа добро.