Седамнаест година од отмице и убиства Ивана Стамболића

На суду је утврђено да је убиство Стамболића наредио бивши председник Србије и СРЈ Слободан Милошевић, ради елиминације политичких противника.

Милошевић је, према правоснажној пресуди, Државној безбедности (ДБ) наредио убиство Стамболића, а њега су отели и убили припадници Јединице за специјалне операције (ЈСО) Милорада Улемека Легије.

Стамболић је убијен месец дана пре избора одржаних 24. септембра 2000. године које је Милошевић изгубио и после којих је 5. октобра те године изгубио власт.

Пред Специјалним судом вођен је јединствени поступак за убиство Стамболића и покушај убиства председника Српског покрета обнове Вука Драшковића, 15. јуна 2000. године у Будви.

Организатор убиства Стамболића, командант ЈСО Улемек и његов потчињени Бранислав Берчек, који је убио Стамболића пуцњима у потиљак и пуцао на Драшковића, осуђени су на најстроже казне од по 40 година затвора. Тадашњи шеф ДБ-а Радомир Марковић осуђен је на 15 година затвора.

Припадник ЈСО Ненад Бујошевић осуђен је на 35 година затвора, а његове колеге Леонид Миливојевић и Душан Маричић на по 30 година затвора. Утицајни официр за безбедност ЈСО и касније заменик шефа службе Милорад Брацановић осуђен је на две године затвора.

Стамболић је отет 25. августа 2000. године, а његово тело је пронађено 27. марта 2003. године. Стамболићево убиство разрешно је после убиства премијера Србије Зорана Ђинђића, чије је убиство такође организовао Улемек.

Први је проговорио Ненад Шаре, некадашњи шеф телохранитеља Милорада Улемека. Шаре је током полицијске акције "Сабља" спроведене после убиства Ђинђића, открио детаље отмице и ликвидације Ивана Стамболића.

Према његовом сведочењу, егзекутори су сачекали Стамболића док је рекреативно трчао у Кошутњаку и под претњом оружјем и показивањем службених полицијских легитимација, натерали га да уђе у комби.

Одвезли су га на Фрушку гору где је убијен и бачен у јаму са живим кречом.

Иван Стамболић је сахрањен 8. априла 2003. уз државне и војне почасти на Топчидерском гробљу у Београду.

У јулу 2004. код ресторана "Голф" у Кошутњаку, на месту где је отет Иван Стамболић, постављена је спомен-чесма. Годину дана касније подигнут је споменик на Змајевцу на Фрушкој гори, на месту где је Стамболић убијен.

Породица Ивана Стамболића водила је судски спор пред Првим општинским судом у Београду за накнаду штете за претрпљене душевне боли. Они су, по Споразуму о накнади штете, добили од државе 250.000 евра као надокнаду штете због свирепог убиства Стамболића, као и због тортуре која је спровођена над њима.

Стамболић је рођен 5. новембра 1936. године у селу Брезова код Ивањице.

Био је високи функционер бившег Савеза комуниста Србије (СКС) и председник Председништва Србије у време бивше СФРЈ.

На 8. седници ЦК СКС 1987. године која је означила почетак политичког успона тадашњег партијског шефа Слободана Милошевића, дошло је до оштрог сукоба његових и присталица Ивана Стамболића. Убрзо након те седнице Стамболић је био принуђен да напусти положај председника Председништва Србије и да се повуче из јавног живота.