Зашто политичари не воле кохабитацију
Много права, мало обавеза и много звоцања – тако премијер описује будућег председника Србије који није из његове политичке опције. У изјави за ТВ Прву истиче да на кохабитацију не би пристао јер би то значило мрцварење земље у којем он неће да учествује.
Председник из једне, премијер из друге странке. То је кохабитација. У њој свако користи своје адуте: председник то што га бирају непосредно, Влада то што води државну политику.
"Ова структура може бити и сарадљива и свадљива и то зависи од конкретног политичког контекста", каже професор Славиша Орловић.
Политички контекст у Србији није ишао у корист сарадљиве кохабитације: премијер Ђинђић и председник Коштуница 2001. године спорили су се око сарадње са Хашким трибуналом. Косово је било спор у кохабитацији премијера Коштунице и председника Тадића од 2004. до 2007. Од деведесетих Србија је прошла кроз различите фазе одмеравања снага.
"И јаког председника, какви су били Слободан Милошевић, Борис Тадић у другом мандату и Томислав Николић на почетку мандата, или слабе премијере каква је били већина премијера које је давала СПС у време Милошевића, затим Мирко Цветковић када је Тадић био председник, али и јаке премијере као што су Ђинђић, Коштуница и Александар Вучић", рекао је Орловић.
Ко је јачи, премијер или председник, зависи од већине у парламенту. А убедљиву већину има СНС. Чему онда поруке премијера да је кохабитација неприхватљива? Аналитичари верују и због држања тензија и због опреза да председнички избори могу да значе друге промене.
Аналитичар Дејан Вук Станковић каже да је 2012. године, поразом Бориса Тадића, почело декомпоновање петооктобарске политичке номенклатуре, а и петооктобарске промене су почеле тако што је Слободан Милошевић изгубио председничке изборе.
Коначно, ко би од кандидата за председника помињаних у јавности могао бити опозиција политици ове владе. У унутрашној политици – сви, верују аналитичари.
"Опозиција у спољној политици би били Шешељ и Бошко Обрадовић, неизвесно је какво би становиште заузео Вук Јеремић, док ми се чини ми се да би Саша Јанковић подржавао европске интеграције", каже Дејан Вук Станковић.
И у спољној политици последњу реч има Влада. Председник који са њом није сагласан не може да мења одлуке, али може да ствара напетости. Тензије. Без обзира на то што је политичари не воле, кохабитација доноси већу међусобну контролу.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар