"Србија спремна да отвори још три поглавља"

На 56. пленарном састанку КОСАК, одржаном од 13. до 15. новембра у Братислави, словачки премијер Роберт Фицо нагласио је да је током словачког председавања ЕУ остварен напредак у политици приширења, отварањем два поглавља у преговорима са Србијом.

Државни секретар у Министарству спољних и европских послова Словачке Иван Корчок рекао је Србија у последњих неколико дана остварила напредак у преговорима са Приштином, тако да има разлога да очекује да као резултат тога буду отворена наредна поглавља, наведено је у саопштењу Скупштине Србије.

Корчок је истакао да је политика проширења једна од најуспешнијих политика ЕУ и навео да треба обезбедити услове да земље кандидати када постигну одређен напредак, што углавном није једноставан процес, треба да осете резултате тог напретка.

У делегацији Одбора за европске интеграције на састанку у Братислави који је одржан у оквиру парламентарне димензије словачког председавања ЕУ, били су заменик председника Одбора за европске интеграције Елвира Ковач и чланови одбора Душица Стојковић и Александар Стевановић.

Изразивши задовољство што су на самом почетку словачког председавања у јулу ове године отворена два важна поглавља у преговорима Србије са ЕУ, поглавља 23 и 24, Елвира Ковач је навела да је Србија спремна да се отворе преговори у поглављима 5, 25 и 26 и изразила наду да ће она бити отворена до краја словачког председавања, односно до краја године.

Ковачева је навела да смо свесни да успешан завршетак процеса преговарања зависи од више чинилаца, те да се у протеклом периоду радило на јачању капацитета Србије и на укључивању већег броја друштвених чинилаца у процес преговора.

Истакла је да нема сумње да се процес интеграције балканских држава суочава са тешким изазовима, као што су догађаји повезани са конфликтом у Украјини и на Блиском Истоку, са порастом броја избеглица који долазе у Европу, који одвраћају пажњу од интеграције држава Западног Балкана у ЕУ, али да упркос томе сматра да је подршка реформама у земљама Западног Балкана од изузетне важности, а јасна перспектива чланства у ЕУ кључни фактор стабилности у региону.

Захвалила је званичницима који подстичу земље кандидате да испуњавају критеријуме за чланство, истичући да ће то бити основно мерило у односима са земљама Западног Балкана на путу приступања ЕУ.

Ковачева је изразила уверење да интеграција овог дела Европе доприноси миру и безбедности али и просперитету, а да је принцип солидарности кључан у развоју политике проширења, уз посвећеност држава кандидата реформама у свим областима.

На састанку у Братислави, било је речи о словачком председавању ЕУ, јачању улоге националних парламената у ЕУ, миграцијама и Енергетској унији.

Учествовали су представници 28 држава чланица ЕУ, Европског парламента, Европске комисије, Европског савета, Парламентарне скупштине Савета Европе, земаља кандидата за чланство у ЕУ - Србије и Турске, као и гости из Норвешке, Грузије, Швајцарске, Монака и Андоре.

Првог дана расправљало се о тренутној ситуацији у словачком председавању Саветом ЕУ, јачању улоге националних парламената у ЕУ, као и о Трансатланском споразуму о трговини и инвестицијама између ЕУ и САД, а другог о Енергетској унији и обезбеђивању спољних граница Европске уније у контексту нерегуларних миграција, саопштила је Скупштина Србије.

Говрећи и миграцијама, Душица Стојковић је навела да се Србија налази на главној западнобалканској рути између држава чланица ЕУ из којих избеглице и мигранти улазе на нашу територију.

"Изазови са којима се суочавамо су превелики за наше капацитете, али смо упркос томе према избеглицама и мигрантима поступали на хуман и достојанствен начин, који је у потпуности у складу са међунарондним и европским стандардима", рекла је Стојковићева.

Истакла је да је затварање балканске руте утицало на смањење прилива миграната који прелазе преко територије Србије, али да је у последње време уочено да се налети миграната опет повећавају из месеца у месец.

Наводећи да иако је масовни прилив миграната западнобалканском рутом смањен, он и даље постоји, Стојковић је рекла да су капацитети у Србији углавном максимално попуњени, те да је прилив миграната огроман изазов и терет за Србију, која је спремна да учествује и у систему квота, у складу са расположивим капацитетима и у мери у којој то буде договорено са ЕУ, уколико се мигранти определе да трајно остану у Србији.

Међутим, истакла је да Србија није у могућности да прими велики број миграната, укључујући ту и мигранте којима буде одбијен захтев за азил у ЕУ.

Стојковићева је закључила да је неопходна координација активности и правовремена размена информација свих земаља на рути о свим мерама и активностима које се спроводе по питању контроле граница.