Ђурић: Без међународног позивног броја за Косово

Влада Србије задовољна је споразумом о телекомуникацијама који је постигнут с Приштином, а пре свега чињеницом да ће "Телеком Србија" и званично радити на Косову и то као предузеће које је легално признато од међународне заједнице и приштинских институција, изјавио је шеф Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић, који је истакао да је позивни број +383 у власништву Србије и да је додељен КиМ као географској, а не међународној области.

"Наша државна компанија коначно ће легално радити на подручју наше јужне покрајине. Легално и званично и призната је од међународне заједнице и приштинских институција", рекао је Ђурић на конференцији за медије која је, како је навео, сазвана да би грађани Србије били прецизно, тачно и потпуно информисани о свим елементима закључака о спровођењу Споразума из 2013.

А тим закључцима, додао је, треба да се нормализује рад телекомуникационих компанија у нашој јужној покрајини.

"Република Србија и Влада Србије задовољни су што ће имовина на територији јужне покрајине бити потпуно заштићена и сачувана не само у нашем систему, где се то никада није ни доводило у питање, већ ће бити заштићена и сачувана овим договором и споразумом који гарантује њено преношење на компанију 'Телеком Србија', дакле у стопроцентном власништву 'Телекома Србија' и која ће бити успостављена на територији наше јужне покрајине", објаснио је Ђурић.

Косово ће, како је рекао Ђурић, добити позивни број +383, али не као међународни позивни број, већ као позивни број за географску област чији је власник Република Србија "као што Кина има више позивних бројева, попут једног за матицу, један за Хонгконг, други за Макао, трећи за Тајван, или Велика Британија један за матицу, а други за Фолкландска острва".

"'Телеком Србија' и Република Србија остају једини чланови Међународне телекомуникационе уније, а тим позивним бројем располаже Србија", рекао је Ђурић.

Додао је да грађани Србије не треба да брину јер неће бити додатног тарифирања нити бирања позивних бројева између централне Србије и јужне покрајине, већ да ће се наплаћивати уобичајени међуградски телефонски саобраћај.

Тим договором недвосмислено је конституисана обавеза преношења имовине "Телекома Србија" на њену ћерка-фирму „МТС Косовска Митровица д. о. о." која ће бити успостављена на КиМ, рекао је Ђурић, додајући да је предвиђено повећање броја базних станица и обнављање оних које су порушене 2010. и 2011.

"Заштићени интереси Србије"

"Реч је о јединственом телекомуникационом систему који је очуван на територији Србије. Заштићени су наши интереси, без обзира на то што Приштина и овај договор интерпретира на лажан, искривљен и другачији начин", рекао је Ђурић.

Он је истакао и да није добро што поједини политички субјекти у Србији, попут Демократске странке Србије и Покрета Двери, критикују договор, уместо да га подрже, притом, како је рекао, користећи "лажне аргументе Едите Тахири".

Директор Канцеларије за КиМ је подвукао и да радници Телекома не морају да брину, да настављају свој радни однос са пуним правима и социјалном и сваком другом заштитом које су и до сада имали.

"Како ћемо уредити однос 'Телекома Србија' и ћерке-фирме МТС-а, тиме ће се бавити правници. За раднике је важно да настављају свој ангажман у оквиру 'Телекома Србија', без икаквих промена радноправног статуса", рекао је Ђурић додајући да је потпуности сачувана имовина Телекома на Косову и Метохији.

Поновио да "Телеком" добио трајну лиценцу за фиксну телефонију и привремену за мобилну телефонију, на две године до расписивања конкурса.

На питање да ли то значи да "Телеком" за две године може да остане без те лиценце, Ђруић је објаснио да је компанија функционисала на основу дозволе РАТЕЛ-а, а да ће након две године проценити да ли ће учествоавти на лицитацији у складу са комерцијалним инересима, или ће наставити да функционише на основу РАТЕЛ-ове лиценце.

"Преседан користити и у случају енергетике и Газивода"

Ђурић сматра да ће преседан по питању "Телекома Србија" и заштите имовине те компаније на КиМ моћи да се користи као аргумент у разговорима о енергетици и језеру Газиводе.

''Ти разговори свакако неће бити лаки'', рекао је Ђурић на конференцији упитан да ли након договора о телекомуникацијама можемо да се надамо заштити имовине Трепче и Газивода.

Ђурић је рекао да су власти у Приштини покушале да реше питање имовине отимачином - да отму Трепчу законом који остаје мртво слово на папиру јер не могу да га спроведу.

"Такво политикантско понашање може да помогне појединим сепаратистичким политичарима, али штети њиховим институцијама", рекао је Ђурић додајући да не треба он да им солим памет како да воде политику.

Споразум о телекомуникацијама је, како је додао, сигурно добар и сви ми у осталим деловима Србије треба да се држимо онога што смо стекли и да то штитимо.

Ђурић је рекао да му је жао што постигнуте резултате нападају они који никада ништа нису урадили за КиМ и убирају јефтине политичке поене усвајајући аргументацију Едите Тахири.

"Да би се некоме представили као веће патриоте. Реч је о лажним патриотама који, док су управљали институцијама на КиМ, нису радили ништа сем пљачке, а сада улазе у савезништво са албанским политичким представницима против својих институција", закључио је Ђурић.

Ћулибрк: Корисници на КиМ ће имати бољи сервис

Директор "Телеком Србија" Предраг Ћулибрк рекао је да потписани споразум обезбеђује да та фирма настави са радом, да корисницима на КиМ обезбеди бољи сервис под истим комерцијалним условима као и у остатку Србије и да неће бити никаквих повећања трошкова.

"Позиваће централну Србију на исти начин како су то чинили до сада. Документ обезбеђује апсолутни континуитет и контролу над имовином која је наша", рекао је Ћулибрк.

Додао је да је та фирма добила трајну лиценцу, што обезбеђује потпуни легитимитет да у наредним годинама обезбеди најквалитетнији сервис на територији Косова и Метохије.

"Овај споразум је, из угла Телекома и Републике Србије, нешто што представља добар резултат након вишегодишњих преговора", нагласио је Ћулибрк.

Директор Канцеларије за координационе послове у преговарачком процесу са Привременим институцијама самоуправе у Приштини Драган Владисављевић представио је новинарима у Влади техничке аспекте, односно број базних станица, њихову локацију, покривеност...

Предвиђено је да Међународна унија за телекомуникације додели број +383, при чему ће поред Косова са звездицом у фусноти стајати да је без прејудицирања статуса, у складу са Резолуцијом 1244, рекао је Владисављевић.

Он је додао да ће на северу Косова бити 17 локација за базне станице, а пет јужно од Ибра.

Када је реч о покривености, добија се подручје које је знатно шире и које ће обухватати 25 одсто територије, уместо досадашњих седам одсто, објаснио је Владисављевић.