Политико: Добро дошли у ЕУгославију

Према незваничним европским дипломатским изворима у Бриселу, састанак у Њујорку је био "тешка и сасвим отворена размена мишљења", уз обећања да ће се радити на смиривању затегнутости.

Политико истовремено сматра да је после одлуке Велике Британије да напусти Унију "Балкан свуд присутан у новонастајућој ЕУ од 27 чланица" и да је "израстање нових подгрупа у ЕУ знак дубоко лошег стања".

У анализи листа се наводи да је досадашња подела у ЕУ на северни блок, са Немачком на челу, и јужни блок земаља предвођен Француском, сада осетно поремећена због тога што су економска и политичка криза изродиле и нове подгрупе које као да ће се даље увећавати.

Излазак Велике Британије, Брегзит, додаје Политико, имао је за последицу збијање редова средоземних земаља (Грчке, Француске, Италије, Португалије, Шпаније, Кипра и Малте), чији је "циљ да поставе брану блоку на челу с Берлином, којег криве да је проузроковао стално економско таворење јужног блока".

Попут побуњеничке војске, неке земље ЕУ се једноставно оглушују о напоре администрације у Бриселу да заведе дисциплину на терену – попут политике према избеглицама, указује лист.

Политико наводи да је "Средња Европа у међувремену удахнула нову снагу успаваној Вишеградској групи, која се сад заједнички одупире настојањима Брисела да их приволи да прихвате избеглице".

"Једна од земаља најугроженијих због прилива имиграната, Аустрија, успоставила је сопствени савез, а то су Немачка и Грчка, кандидатске земље на Балкану, које ће се управо састати овог викенда у Бечу", примећује Политико.

"За састанак је одабрано савршено место – бивша канцеларија Клеменса фон Метерниха", наводи лист, који за Метерниха каже да је био "родоначелник европске државности".

Политико напомиње да ни у мирним временима није било лако доћи до сагласја међу чланицама ЕУ и подвлачи да је сад "у најновијем растакању институционалног устројства ЕУ то увећано помањкање убедљивог вођства које би уливало поверење".

"Попут побуњеничке војске", како наводи, "чланице се једноставно оглушују о настојања Брисела да наметне дисциплину, управо као када је реч о политици према избеглицама".

У анализи се наводи и мишљење директора берлинског Института за глобалну јавну политику Торстена Бенера да је то "показатељ дубоко лошег стања у ЕУ, а чињеница је и да на веома малом броју поља и даље постоји шира сагласност".

Политико наводи да, рецимо, Вишеградска група има одбојан став према муслиманима, а истовремено различите погледе на односе с Русијом.

Чланице "Вајмарског троугла", Француска, Немачка и Пољска, како указује Политико, имају и заједничке и супротстављене ставове о разним питањима, група средоземних чланица настоји да усагласи политику и тражи заједничке иницијативе у економији, безбедности и политици.

Политико додаје да скоро да нема нових свежих замисли и предлога, па се, мада се стално постављају високи политички циљеви, јављају блокирајуће мањине, баш као што се дешава с избеглицама, или "млаке политике за оживљавање економије".

"Право питање је куд ће стално комадање Европе коначно одвести", упозорава се у анализи, и додаје да је "оно с чим се ЕУ мора суочити у идућим месецима много компликованије од квота за прерасподелу избеглица и заштите граница, јер се о томе мало прича, а ситуација с евром је и даље 'слон у соби'" и структурални проблем у зони јединствене европске валуте. "Ако евро пукне, све се распада", наводи Политико у закључку, цитирајући мишљење стручњака.