Шаховска игра Запада и Русије на балканској табли

Две даме одиграле су важне потезе на балканској шаховској табли. Париска рокада Ангеле Меркел, испоставило се, извукла је Србију из пат позиције, а свету послала поруку – Брегзит није угрозио процес проширења.

"Охрабрујући је начин на који је Србија подржана у аргументацији да је за отварање поглавља спремна, 28 држава чланица се на крају сложило око тога да смо дали довољно уверљиве аргументе да смо на европском путу", каже Наташа Драгојловић из Националног конвента п ЕУ.

Друга дама, шаховским речником, никога није оборила, али је можда наговестила наредне потезе. Марија Захарова констатовала је да су београдски протести уперени против руководства државе и финансирани са Запада. Забринута је и због чињенице да се, како је рекла, на Балкану укоренила пракса бестидног мешања у унутрашње послове.

"Сви су свесни да Запад доминира Балканом. Русија очигледно демонстрира забринутост да тај утицај не буде прејак. Порука Русије балканским државама да на неки начин не улазе олако у тај НАТО савез и да ће то на неки начин да се одрази негативно и на односе", истиче аналитичар Бранко Радун.

То што су се интереси Истока и Запада поново срели у Србији, познаваоце не изненађује. Тога је балканска историја пуна, подсећају. Осетили смо га и у блиској прошлости – током недавног председавања ОЕБС-у, од Србије се очекивало да одабере страну у сукобу Запада и Русије, око украјинске кризе. Тада је одолела притисцима, а хоће ли у будућности, различито се мисли.

"Политика се састоји у томе да ви направите тај баланс и Србија је до сада успевала да балансира колико је то могуће у одређеним ситуацијама између Истока и Запада и мислим да ће се таква политика и наставити без обзира на ове притиске који долазе са разних страна", додаје Радун.

Драгојловићева истиче да сви треба да се навикнемо на чињеницу да ће ово остати поприште сукоба интереса великих сила.

"Потребно је да се као мали народи и мале државе окрећемо међусобној сарадњи, да јачамо сопствене капацитете за изградњу институција за заштиту права, да јачамо привреде држава и народа у региону, да се спремамо за достизање стандарда по којима већ живе грађани 28 држава чланица ЕУ", закључила је Драгојловићева.

Оно за шта се декларативно залаже, Србија ће једног дана морати да стави и на папир, уверен је део аналитичара. Од нове владе очекује се доношење стратегије спољне политике – документ у којем ће бити рангирани спољнополитички приоритети. Тако нас ветрови са Истока и Запада не би померили са главног курса.