Моро: Самит омогућује да се брзо напредује

Трећу годину за редом лидери земаља Западног Балкана састају се како би разговарали о регионалној политичкој и економској стабилности и сарадњи. Ове године скуп се одржава у Паризу.

Бурни догађаји се дешавају последњих неколико недеља у Европи, да ли ће то утицати на агенду Самита, шта ће бити главне теме?

Агенда је мање-више иста, постоје и политички разговори који ће се одржати, узев у обзир актуелне догађаје. Самит је део процеса који траје већ две године, који омогућава да се напредује на конкретан и брз начин и да се не чека да земље постану чланице ЕУ. Сваки самит је круна тих договора који се стварају у међувремену.

Када говоримо о економији, какви су циљеви самита?

У закључцима самита говориће се о десет инфраструктурних пројеката који су дефинисани на бечком самиту. Ми смо идентификовали један број пројеката који ће се такође развијати, инсистираћемо на благим мерама, да се искористи постојећа инфраструктура, нпр, ако градите ауто-пут и ако возач камиона треба сваки пут да стане на границама и проведе више сати ради формалности губи се корист ауто-пута. Такође, треба да се направи регионална берза за продају и куповину електричне енрегије, у Паризу ће се организовати пословни форум са предузећима из региона, регионалним привредним коморама, а биће и француских и предузећа из других европских земаља.

Стална тема оваквих скупова је помирење што често није лако. Последњи пример је Сербреница, а било је тензија и са ЕУ у суседству, са Хрватском. Постоји ли други приступ кад је реч о помирењу?

Једна од главних идеја самита је почетак рада канцеларије за младе у региону. То је инцијатива коју су покренули премијери Вучић и Рама и то је гест сам по себи помирења и окретања ка будућности. То значи да ће млади из региона моћи да се састају, раде заједно, иако долазе из различитих земаља њихови укуси су исти, њихова очекивања и преокупације су исте и тако се гради помирење.

Земље Западног Балкана страхују да ће излазак Велике Британије из ЕУ утицати на проширење евроспке породице. Какво је ваше мишљење?

Питања Брегзита и политике проширења нису повезана, јер ако постоји земља која жели да изађе то Унију не спречава да прими друге земље које желе да уђу. Унија треба да пронађе други начин рада, да се сконцентрише на приоритет, одговори на наде грађана и реши проблем комуникације. Ти разговори који ће се одвијати у годинама које долазе тичу се и Србије и других кандидата.