Посланици о избору Загорке Доловац

15.40 - Завршена расправа о избору Загорке Доловац. Сутра о амандманима на предлоге закона о истраживању несрећа у ваздушном, железничком и водном саобраћају. 

14.00 - Посланици власти и опозиције поздравили су предлог да се за републичког јавног тужиоца поново изабере Загорка Доловац, а једино се посланик Народне сељачке странке и члан клуба СНС Марјан Ристичевић успротивио том предлогу. 

10.10 - Почела седница на којој посланици расправљају о потврђивању три споразума са Турском.

Министар правде Никола Селаковић изјавио је да је Загорка Доловац као кандидат за републичког јавног тужиоца за приоритете одредила, између осталог, "бескомпромисну борбу против криминала, нарочито организованог, корупције, и других облика тешког кримнала, укључујући и одузимање имовине стечене криминалом".

Образлажући предлог одлуке о поновном избору Загорке Доловац за републичког јавног тужиоца у Скупштини Србије Селаковић је рекао да су међу њеним приоритетима и повећање ефикасног крвичног гоњења, и интензивирање међународне сарадње.

Посланици власти и опозиције поздравили су предлог да се за републичког јавног тужиоца поново изабере Загорка Доловац, а једино се посланик Народне сељачке странке и члан клуба СНС у Скупштини Србије Марјан Ристичевић успротивио овом предлогу.

"Нећу гласати за овај предлог. Ово није предлог Владе Србије већ Државног већа тужилаца чији је састав из 2010. године који је изабрала странка бившег резима, па мислим да тај предлог иде одатле", поручио је Ристичевић током седнице Скупштине.

Ристичевић је рекао и да јавност мора да упозори да је потпредседник странке бившег режима пре годину дана у Инђији тврдио "док имамо Загорку Доловац, не могу нам ништа".

"Ја сам овде данас чуо сасвим другачију причу и верујем у њену биографију", додао је Ристичевић..

Ристичевић је као још један од разлога због којих не жели да гласа за избор Доловац, навео и то што је "обавештен да је 10. маја 2010. године она са тужиоцем за организовани криминал Миљком Радисављевић и са тадашњим министром правде, који је био партијски кадар, ишла на славу код државног скеретара који је такође био државни кадар, иако нису у родбинским односима".

Полемика Селаковића и Стефановића 

С обзиром на то да је Доловац половину свог мандата провела у време владе ДС, а другу половину за мандата СНС-а, у парламенту се повела дебата између Селаковића и шефа посланичке групе ДС-а Борка Стефановића о њеном учинку током целог мандата.

Стефановић је претходно прво похвалио Доловац наводећи да је у тешком тренутку дошла на ту функцију и увела неке позитивне ствари и критеријуме који до тада нису постојали, као и да никада није била члан нијенде странке.

Међутим, упитао је како се дошло у ситуацију да се на ту функцију поново предлаже особа коју је премијер Александар Вучић 2010. године у свом интервју критиковао како прима огромну плату као функционер ДС-а.

"У томе се крије један стидљиви одговор да, вероватно, међу вашим силним кадровима нисте могли да нађете адекватну замену", сматра он.

Стефановић је рекао да се Доловац никада не појављује у јавности, а да не постоји ниједна европска држава где врховни државни тужилац "не постоји у јавности".

"Појавила се једном, брутално ју је ућуткао министар полиције Небојша Стефановић и тог момента је чини се, заслужила реизбор на место државног тужиоца", истакао је Стефановић. Он је рекао да се за три године "није чула ниједна реч од Доловац", а она је, како је истакао, "врх пирамиде државне власти, мач грађана Србије, а и врх тужилаачке пирамиде, формални законски шеф свих тужилаца".

Селаковић му је на то одговорио да је СНС доласком на власт у Специјалном тужилаштву за организовани криминал затекла свега три оптужнице, као и да до тог тренутка није процесуиран ниједан заменик јавног тужиоца нити јавни тужилац против кога су подношене дисциплинксе пријаве. 

Одговарајући на критику Стефановића да се након притисака министра Стефановића Доловац више није појављивала у јавности, Селаковић је рекао да се није појављивала, али за време власти ДС-а. 

Потврђивање споразума са Турском 

Министар Никола Селаковић изјавио је да ће потврђивање три споразума са Турском допринети већој правној сигурности физичких и правних лица, али и ефикаснијој борби против организованог криминала.

Решења садржана у овим уговорима треба да допринесу већој правној сигурности физичких и правних лица једне државе када се нађу на територији друге државе, а то је право на правну заштиту, право на бесплатну правну помоћ, заштиту сведока, изузимање од плаћања парничних трошкова, употребу језика", прецизирао је Селаковић образлажући у парламенту предлоге три споразума са Турском, преноси Танјуг.

То су споразум о изручењу, о узајамној правној помоћи у кривичним стварима и о узајамној правној помоћи у грађанским и трговачким стварима.

У кривично правној материји предложена решења ће, како је навео, омогућити далеко обимнију и разноврснију правну помоћ између две државе као што је на пример привремена предаја лица лишених слободе.

"То је посебно важно за откривање и сузбијање организованог криминала", оценио је министар правде.

Створиће се, и како је навео, основ за чвршћу и обавезнију правну сарадњу између надлежних органа две државе како окривљена, тако и осуђена лица не би бекством из једне у другу државу избегла кривичну одговорност.

Селаковић је рекао да ће изгласавање ових уговора подићи међународно правну сарадњу Србије и Турске на знатно виши ниво, поготово имајући у виду да је први од три важећа споразума који уређују ове области закључен пре 80 година.

"Чекамо промене Устава, Влада не одустаје од реформи"

Министар Никола Селаковић изјавио је да то што се у скупштинској процедури скоро годину дана налазе измене и допуне два закона - о Државном већу тужилаца и Високом савету судства не значи да је Влада одустала од реформе правосуђа, јер су за усвајање ова два закона потребне уставне измене.

Селаковић је одговарајући на питање посланика због чега се од 8. августа 2014. године ови закони налазе у скупштинској процедури, објаснио да су сви надлежни учесници овог процеса, као и Европска комисија сагласили да је неопходно усвајање уставних измена па након тога и предложених закона.

Министар правде је рекао да је један од разлога за њихово неусвајање и то што се ових годину дана ради на Акционом плану за поглавље 23 и да је у процесу скрининга заузето становиште да "када су у питнају овакве ствари сачекамо Акциони план за поглавље 23".

У погледу ова два закона се, међутим, како је навео, отишло и корак даље јер су се сви кључни актери сагласили и да је за постизање циљева зацртаних у Националној стратегији реформе правосуђа неопходно сачекати и измене Устава, па након тога усвојити предложене законе.