Референдум, подела или бежање од одговорности

Кад је тешко – народ. Кратко објашњење за манир многих политичара да у кризи посегну за референдумом. Последњи, у Грчкој, показна је вежба како се народном вољом побољшава преговарачка позиција, кажу аналитичари. Како је велико грчко "не" постало "да" – споразуму са кредиторима?

Уредник недељника Време Милан Милошевић подсећа да су Грци су рекли "не" пакету који је тада предложен, односно који је тада већ пропао с намером да изборе боље услове.

"Повољнији услови нису изборени, али је Грчкој дошло нешто више пара него што је раније најављивано. У јавности преовлађује уверење да је то било кречење узалуд, али ја нисам сигуран у то", каже Милошевић.

Шта када грађани нису баш сигурни шта их питате. Референдумско питање мора бити недвосмислено. Председник Републике Српске посланицима у Бањалуци предлаже референдумско питање.

"Да ли прихватате наметнуте законе високих представника у прошлости, посебно о Суду и Тужилаштву БиХ, и да ли прихватате да се у РС примењују одлуке тих државних правосудних институција", питање је које предлаже Милорад Додик.

Слободан Орловић са Правног факултета у Новом Саду каже да је ово питање јасно али није до краја прецизно, јер мора бити тако да се може одговорити са "да" или "не". Једноставније би било – "да ли сте за то што представник намеће", додаје Орловић.

Они који учествују на референдуму творци су новог раздобља у Србији. Тим речима на изјашњавање о новом Уставу позивао је Војислав Коштуница.

Народ се на одлучивање обично позива великим речима, а одговор је углавном очекиван. Године 1998. против учешћа страних представника у решавању проблема на Космету, на референдуму су се изјаснили готово сви изашли гласачи. Без ефекта. Прво су стигле санкције, а онда и страни представници.

Цинизам ситуације и односа снага, кажу аналитичари. Исход је познат.

Милан Милошевић напомиње да је намера тадашњег руководства била да се конфронтира са међународном заједницом, додајући да су касније ратне и предратне околности утицале да се то измени.

Слободан Орловић истиче да референдум не мора да буде обавезујући, већ саветодаван, да власт прими к знању став народа.

У државама попут Швајцарске, на референдуму се траже алтернативе, изјашњавање грађана и о малим питањима, на пример да ли да се ограниче плате менаџерима. У Великој Британији референдуми су реткост, али су Шкоти ипак имали прилике да се изјасне.

"Референдум је распрострањена уставноправна појава, где се истакнути лидери система, нарочито у председничким системима, обраћају бирачима како би поделили одговорност", каже Орловић.

Референдум је демократски механизам, али је линија између демократије и злоупотребе гласа народа танка. Често се очекује и добије тек плебисцитарна подршка. Какав ће бити исход политике тада мало зависи од тога како сте гласали.