Истраживање: Вучић треба да иде у Сребреницу

Према том истраживању, 38 одсто испитаника рекло је да би премијер Вучић требало да присуствује комеморацији поводом 20. годишњице злочина у Сребреници 11. јула, јер би тиме даље подстакао процес међунационалног помирења између Срба и Бошњака и отворио простор за добросуседске односе Србије и БиХ, преноси Танјуг.

Њих 26 одсто сматра да би премијер требало да отпутује у Сребреницу, уколико му не буде ускрађено гостопримство, док 21 одсто њих сматра да Вучић не треба да присуствује тој комеморацији јер нема сличних потеза са бошњачке стране.

Став по том питању нема 15 одсто испитаних грађана.

Иначе, грађани Србије осуђују сребренички масакр, не сматрају га злочином геноцида, али истовремено препознају добру намеру у гесту премијера да путује у Сребреницу, показало је истраживање "Фактора плус" које је представљено на конференцији за новинаре.

Више од половине испитаника, 54 одсто, осуђује масовни злочин из јула 1995. у Сребреници, 28 одсто је рекло не, јер није било злочина, док је 18 одсто њих навело да нема став о том питању.

Према истраживању, 70 одсто испитаника је рекло да не сматра да је злочин у Сребреници злочин геноцида, јер не верује пресудама Хашког трибунала и Међународног суда правде, док је 21 одсто њих рекло да верује, јер је то потврђено тим институцијама.

"'Грађанство Србије доследно осуђује сребренички масакр, не сматра га злочином геноцида, али истовремено препознаје добру намеру у гесту премијера да путује у Сребреницу. Додуше, грађанство би могло да разуме и подржи одлазак премијера у Сребреницу само ако би му тамо било указано гостопримство'', рекао је политички аналитичар Дејан Вук Станковић.

Објаснио је да је истраживање рађено пре одлуке швајцарских власти да изруче ратног команданта муслимана Сребренице Насера Орића БиХ и конференције за медије коју је синоћ тим поводом одржао премијер Вучић.

На питање да ли ће, према њиховом мишљењу, предложена резолуција о Сребреници у Савету безбедности УН утицати на статус Републике Српске, 40 одсто је рекло да неће, јер РС је заснована на Дејтонском споразуму, који је важећи и тешко се мења.

Међутим, 36 одсто је рекло да хоће, и то негативно, док је 20 одсто испитаника навело да нема став.

Истраживање је обављено путем телефона од 18. до 25. јуна, а учествовало је 1.250 испитаника.

Напредњаци и даље најдоминантнији

Српска напредна странка и даље је на доминантној позицији и за њу би гласало више од 50 одсто испитаника, док 56 одсто каже да одобрава оно што говори премијер Александар Вучић, показало је истраживање "Фактор плусa".

Ако би избори били у недељу, изашло би 48 испитаника, а 70 одсто њих каже да би знало за кога би гласало на парламентарним изборима, резултати су истраживања које је представљено на конференцији за новинаре, преноси Танјуг.

Када је у питању рејтинг странака, СНС је на првом месту са 50,5 одсто, на другом је СПС са 9,3, ДС је на трећем месту са седам, а следи СРС са 6,4 одсто и неке друге странке које подржава 4,2 одсто испитаних грађана.

На питање да ли одобравају оно што раде и говоре политичари, 56 испитаника је дало потврдан одговор када је у питању премијер Вучић.

Истраживање је показало и да 63 одсто испитаника не одобрава оно што говори лидер демократа Бојан Пајтић, а 70 одсто не одобрава оно што ради и говори лидер радикала Војислав Шешељ.

Премијер је, према мишљењу испитаника, међу српским политичарима, и најбољи заступник европских идеја и вредности. То је мишљење 44 одсто испитаника, 24 одсто њих сматра да су то Пајтић и Зорана Михајловић, док 20 одсто каже да је то Борис Тадић.

На питање кога сматрају аутентичним представником левице у Србији, 30 одсто испитаника је рекло да не зна, 26 да је то Ивица Дачић, а 22 Милан Кркобабић.

Директор агенције "Фактор плус" Владимир Пејић рекао је да политичка сцена Србије делује помало досадно у смислу рејтинга странака јер нема неких већих померања не само у односу на претходни месец, него и на неки мало дужи временски период.

''То значи да је СНС тренутно на доста доминатној позицији, али и говори о једној доста нестабилној позицији опозиције и не баш убедљивом рејтингу'', рекао је Пејић додајући да је више разлога због чега је то тако.

Према његовим речима, странке опозиције врло мало чине или готово ништа да ту позицију промене.

Истраживање је обављено путем телефона од 18. до 25. јуна, а учествовало је 1.250 испитаника.