Српско-турски односи, економија у сенци политике

Скупштинску Декларацију о Сребреници 2010. српски посланици усвојили су без речи геноцид. То се убраја у једно од доприноса Трилатерале - Анкара, Сарајево, Београд. Српско-турски односи били су на врхунцу од 2009. до 2011, последње две године су у затишју.

Владимир Ајзенхамер са Факултета за безбедност каже да је Турска тада кренула афирамтивно и прогресивно у правцу Балкана. Трудила се, каже, да се постави као мотор развоја, као једна регионална локомотива. "Паралелно са тиме ишле су изјаве турских политичара које су слале другачији сигнал", рекао је Ајзенхамер.

Три самита – у Истанбулу, Карађорђеву и Анкари, осам састанака шефова дипломатија, две декларације, бројни споразуми, међу којима и о слободној трговини. Ту се, после спорне изјаве Реџепа Тајипа Ердогана "Турска је Косово, Косово је Турска" подвукла црта.

Томислав Николић замрзнуо је учешће у трилатерали.

"Ми сами нисмо успели да одредимо шта желимо од Турске, а то је нешто што је на нама, неке ствари се морају поставити на јасне основе шта је Србији прихватљиво и по питању Босне, Косова, Албаније, шта је неприхватљиво", каже Ајзенхамер.

Две године касније, има помака. "Два министра спољних послова су се срели да разговарају о будућности трилатералних сусрета и сагласили су се да би тај однос морао више да се базира на економији", рекао је Али Ресул Усул, председник Центра за стратешка истраживања из Анкаре.

Економија је до данас ипак била у сенци политике. Инвестиције из Турске веће су до десет пута у Румунији и Бугарској него на целом Западном Балкану. Турским инвеститорима од Србије је интереснтнија и Хрватска.

"То су за њих рубне земље где Турска треба да има лепу сарадњу, да би у осталим земљама политички доминирала", објашњава Слободан Јанковић са Института за међународну политику и привреду.

Помак у Србији – куповина већинског дела Чачанске банке. Нове могућности отвара "Турски ток".

Јанковић истиче да то значи велику могућност када је у питању енергија. "То доприноси националним интересима србије, такође као и турским националним интересима", навео је Али Рецул Усул.

"Могућност да се прави 'Турски ток', да се сарађује са Русијом, то ужасно подсећа на нашу позицију да желимо из разних па и из економских интереса да будемо неутрални, само што је разлика да се то Турској може јер је већа и јача регионална сила", каже Ајзенхамер.

И данас има потребе да Турска учествује у одржавању стабилности на Балкану.

"Балкан је сада стабилан, али то није позитивна стабилност. То је непостојање ратова и сукоба, али и даље постоје нерешени конфликти", упозорио је професор Мехмет Ујур Екинчи из Организације за политичка, економска и друштвена истраживања из Анкаре.

Неким конфликтима доприноси и Турска, рецимо предлогом да се сукоб исламских заједница у Србији реши тако што ће се оне подредити Ријасету у Сарајеву. Београд замера Анкари да се поставља исувише заштитнички према муслиманима. Турска своју политику на Балкану види другачије.

"Турска жели да допре до свих становника целог региона Балкана и можемо видети, на основу програма и донација, на пример током поплава, турска помоћ је била значајна, постоје канали који унапређују односе између Турске и Србије, мислим да би људи у Србији требало да искористе те предности", указао је професор Мехмет Ујур Екинчи.

За сада, друштвени и културни односи најочигледнији су у популарним серијама, турским летовалиштима, а за српске спортисте и турским клубовима. Да желе више од тога, Турци су показали пре око месец дана – отварајући Турски културни центар у Београду.