ЕП: Изгласани компромисни амандмани

Компромисни амандмани су усаглашени између посланичких група, након што су на првобитни нацрт Дејвида Макалистера поднета чак 222 амандмана, тако да је на крају остао 21, преноси Танјуг.

У прихваћеним компромисним амандманима стављен је већи нагласак на потребу поштовања слободе штампе, права мањина и улоге независних институција, али је прихваћен и амандман шефа парламентарне групе за Србију Едуарда Кукана, којим се Европски савет одлучније позива да отвори прва поглавља у преговорима о придруживању са Србијом.

Тако се, према Кукановом предлогу, од Европског савета тражи да, поред техничких услова за отварање поглавља, "узме у обзир политички контекст односа Србије са ЕУ".

Иако остају захтеви првобитног Макалистеровог нацрта да се Србија прикључи санкцијама против Русије, међу компромисне амандмане ушла је и формулација да ипак треба имати у виду традиционално јаке економске, друштвене и културне везе Београда и Москве, као и потенцијално важну улогу Србије као председавајуће ОЕБС-у у решавању украјинске кризе.

"Парламент подвлачи да државне институције морају да раде транспарентно и одговорно и подржава рад заштитника грађана и повереника за информације од јавног значаја", наводи се у још једном амандману који је предложио Кукан.

На предлог посланице Тање Фајон, Србија се позива да отвори архиве Југословенске Народне Армије и Ресора државне безбедности како би се помогло да се дође до истине о трагичним догађајима из деведесетих.

Прихваћен је и амандман Фајонoве да ЕП одлучније захтева од власти да омогуће услове за пуну слободу изражавања и онемогуће притиске, претње и нападе на новинаре, као и да се приликом спровођења пакета медијских закона поведе рачуна о одрживости и финансијској стабилности јавних сервиса, регионалних и локалних медија.

Посебно је похваљена и улога полиције у обезбеђивању прошлогодишње "Параде поноса", уз захтев да се појача рад на сузбијању дискриминације свих мањина, а женама омогући равноправна заступљеност у политичким и привредним институцијама.

Јучерашња расправа о амандманима у Комитету протекла је у знаку оштре полемике између групе посланика из Хрватске и већине осталих чланова овог тела, а покушаје да се Србија услови осудио је и представник Европске комисије Сајмон Морђу, који је присуствовао седници.

Хрватски посланици су испољили велико незадовољство што се међу предложеним амандманима нису нашли њихови захтеви да Србија одустане од процесуирања ратних злочина почињених у Хрватској, пронађе све нестале и коригује границу на Дунаву.

"Наш захатев је требало усвојити, јер ако Србија данас суди Хрватима, сутра ће можда судити и грађанима других чланица ЕУ", рекла је Маријана Петир, посланица Хрватске сељачке странке, док је Дубравка Шуица из ХДЗ-а рекла да ће Хрватска наставити да инсистира на овим питањима иако се нашла у мањини.

"Наши ставови морају да се уваже, јер Хрватска не пристаје да буде држава другог реда", рекла је Шуица.