Дачић: Очекујемо да МСП буде заиста суд правде

"Очекујем да ће Међународни суд правде заиста бити суд праве", рекао је Ивица Дачић на редовној конференцији за новинаре, преноси Танјуг.

Пресуда која треба да буде изречена 3. фебруара означиће, према његовим речима, крај процеса који траје већ 15-20 година и представљаће прилику да се то питање остави у прошлости и да се две земље окрену будућности.

"Пошто с хрватске стране није било политичке воље да се тужбе заједнички повуку", процес пред МСП у Хагу био је једино решење, и на ту пресуду не постоји право жалбе, рекао је Дачић.

Поновивши да Србија осуђује ратне злочине, Дачић је нагласио да "сви треба да наставе с процесуирањем свих оптужених за ратне злочине".

"Нисмо подружница ЕУ у Србији"

Ивица Дачић је изјавио, поводом саопштења Маја Коцијанчич, портпаролке ЕУ за суседску политику и проширење, о омбудсману – да "то није начин комуницирања с једном сувереном државом као што је Србија".

Коцијанчичева је јуче, у саопштењу, изразила забринутост због оптужби неких кругова у Србији да заштитник грађана Саша Јанковић угрожава националну безбедност.

"Мислим да би ЕУ требало да обрати пажњу", рекао је Дачић, оценивши да је то мешање у унутрашња питања једне суверене државе.

"Ми нисмо влада ЕУ нити подружница ЕУ у Србији, него Влада Србије, и ако неко има примедбе на рад, треба да разговара с представницима Владе, и то од стране највиших функционера ЕУ", рекао је Дачић.

Нагласивши да су и председник Републике и премијер и он готово свакодневно у контакту са разним представницима ЕУ, Дачић је истакао да "то није начин да се са Србијом тако комуницира – преко портпарола".

"Ми смо сами увели институцију омбудсмана, није нам га увела ЕУ, и сви проблеми који постоје треба да се овде решавају", нагласио је шеф српске дипломатије и додао да постоје начини на које се заједнички долази до тога шта треба урадити.

"Нема потребe да нам неко дели лекције"

"Нема потребе да нам неко сада дели савете мешајући се у унутрашња питања. Мислим да има много других земаља где изостаје таква реакција и то онда заиста поставља питање сврсисходности наших разговора са ЕУ", истакао је Дачић.

Поставио је питање каква је сврха разговора премијера Србије с комесаром Ханом ако наредног дана Ханов портпарол даје изјаву "која, на пример, можда није била разматрана на том састанку".

"Ја не оспоравам право никоме, али Маја Коцијанчич је техничко лице и ја с њом не желим да полемишем", рекао је Дачић навевши да би, тако гледано, директор владине Канцеларије за односе с медијима Миливоје Михајловић требало да реагује на изјаву Коцијанчичеве.

"То није начин комуницирања с једном сувереном земљом као што је Србија", закључио је Дачић.

Србија, како је приметио, није идеална земља, а да јесте – вероватно би већ била чланица ЕУ.

"Нисам сигуран ни да су све чланице ЕУ баш идеалне земље... Када би се сад услови које ми имамо за улазак у ЕУ применили на 28 земаља чланица Уније, питање је колико би на крају чланица било", рекао је Дачић.

У Бриселу о имплементацији споразума

Министар Дачић је изјавио да ће главна тема наставка дијалога Београда и Приштине у Бриселу вероватно бити имплементација досад постигнутих споразума и да је у интересу Србије да што пре буде конституисана Заједница српских општина.

На питање новинара да ли ће имовина бити на дневном реду састанка 9. фебруара у Бриселу, Дачић је, на редовној месечној конференцији за штампу, рекао да не зна да ли је дневни ред већ дефинисан.

"То је први састанак после дугог низа месеци. Први састанак два нова премијера и први састанак који води нова висока представница (ЕУ за спољну и безбедносну политику Федерика) Могерини", напоменуо је Дачић.

"Верујем да ће се многа питања ту отварати, али ће се сигурно поћи од питања која су већ дефинисана раније потписаним споразумима и углавном ће се ићи у разговору ка имплементацији тих докумената", сматра Дачић.

Он је истакао и да имовина није била предмет досадашњих разговора, али да то питање свакако мора да буде размотрено у неком тренутку.

"Неко ко је признао Косово сматра да је сва имовина тамо власништво Косова, али постоје и неке обавезе. Зашто је Србија отплатила пола милијарде евра кредита за Косово у протеклих 10-15 година? Зашто они нису плаћали кредите?", рекао је Дачић.

"Ако је све што је на Косову косовско, онда је и дуг косовски, а тај принцип није поштован", приметио је Дачић.

"То што они предлажу, данас се нигде у свету не дешава, осим када дође нека револуција па дође до национализације фабрика и предузећа.

Питање власништва је најважније у западном политичком систему", нагласио је шеф српске дипломатије и додао да је Београд спреман да о томе разговара.

На питање да прокоментарише јачање екстремне левице у Европи после победе Сиризе на изборима у Грчкој, Дачић је рекао да се радује успеху левице, али да ће се много више радовати ако предизборна обећања партија попут Сиризе буду уродила плодом јер, како је приметио, "лакше је доћи на власт него остати на власти".

"Дахлан допринео унапређењу односа Србије и УАЕ"

Министар Дачић потврдио је да је Мухамед Дахлан, саветник саудијског престолонаследника и главни ривал палестинског лидера Махмуда Абаса, добио држављанство Србије због, како је рекао, свог ангажовања на успостављању добрих односа између Абу Дабија и Београда.

Лондонски дневник Гардијан је у петак известио, позивајући се на извештај БИРН-а, да је Србија дала држављанство Дахлану, које он, наводно, планира да искористи за почетак политичке борбе против Абаса.

На питање новинара да ли је Дахлан добио држављанство из политичких и економских или хуманитарних разлога, Дачић је напоменуо да "питање пасоша и држављанства не спада у делокруг рада Министарства спољних послова" и да мишљење МСП може, а не мора да буде тражено.

"Имајући у виду да је Дахлан био ангажован на успостављању добрих односа између УАЕ и Србије, не верујем да то може било какав лош сигнал да пошаље било коме трећем осим да ми желимо што боље односе са УАЕ", рекао је Дачић.

Дачић је навео да се с Дахланом, приликом његових посета Београду, разговарало о односима са УАЕ, а не о унутрашњих питањима Палестине.

"А и не знам како би му наш пасош могао помоћи или нешто променити у његовој политичкој каријери или у свему ономе што се дешава на Блиском истоку".