Пундурс: Процес придруживања ЕУ је маратон

Иварс Пундурс каже да се нада да ће председавање Летоније ЕУ обележити отварање поглавља.

Србија се надала да ће отворити бар неко преговарачко поглавље и пре летонског председавања Европској унији али се то није десило. Да ли ће се то променити током ових шест месеци?

"Надам се да ће се променити и да ће наше председавање бити оно у коме се отварају поглавља", каже у интервјуу за РТС амбасадор Летоније надлежан за Србију Иварс Пундурс.

Шта би требало да се промени, па да се то догоди?

"Није тајна када кажем да је неопходан напредак у дијалогу са Приштином и успешнија примена Бриселског споразума. Сада је добар тренутак, формирана је Влада у Приштини и заказана је наредна рунда дијалога, па се можемо надати да ће бити напретка и да можемо да разматрамо отварање поглавља у преговорима", објашњава Пундурс.

Када је Летонија преузела председавање, у званичном програму, проширење је поменуто само у неколико редова. Да ли то значи да је оно мање важно?

"Не, дефинитивно не. Мислим да у Летонији постоји велика подршка проширењу Европске уније и прикључење Србије. Ми смо имали велике користи од чланства у Унији и јасно памтимо наш процес преговора тако да није могуће да ми будемо незаинтересовани за овај процес. Количина текста не одражава количину заинтересованости јер међу приоритете можете издвојити ограничен број ствари. Ипак, будимо искрени - ми не очекујемо нагли развој догађаја током нашег председавања, али то не значи да нећемо усмеравати ствари напред, најбоље што знамо", истиче амбасадор Иварс Пундурс.

Оно што је забринуло неке људе у Србији је да је у тих неколико редова поменут принцип условљавања. Је ли то разлог за бригу и да ли је то једини принцип који покреће ствари напред?

"Из нашег искуства, мислим да ствари током придруживања морају бити јасне. Оно што покушавамо да кажемо јесте да земље кандидати покушавају да се прикључе клубу који има јасна правила, процедуре и вредности. Зато је неизбежно да преговори не буду само о томе шта су правила него о томе да Србија и остали кандидати у потпуности примене та правила. А ту је и у случају Летоније, понекад било неразумевања у јавности", каже Пандурс.

Шта Србија може да научи из летонског искуства у придруживању?

"У овом тренутку, ово можда неће звучати охрабрујуће, али рекао бих да процес придруживања није спринт него маратон. И циљ је важнији од старта јер онај који мало и закасни на старту, и даље може да победи на трци. Такође, неопходно је пуно радити. Понекад мислимо да су захтеви превише оштри, да Европска унија није фер, али на крају, када дође дан уласка у Унију - а верујте ми, доћи ће и за вас - схватате да је све то рађено за добробит Србије", истиче Иварс Пундурс.

Надлежни сте за Србију, а радите у Атини. Је ли то предност или проблем за Србију - да нема некога ко на дневној бази прати како се ствари развијају?

"Мислим да то није ни предност ни проблем Србије јер моје колеге и ја дајемо све од себе да пратимо догађаје у Србији. И не само да их пратимо већ и разумемо и адекватно представимо Риги, нашем главном граду. Мислим да је то теже за мене јер је теже радити из даљине, али ја се трудим да што чешће посећујем Београд и мислим да сам до сада успевао у томе. Желео бих да током ових шест месеци, али и након тога, допринесем бољим односима Летоније и Србије али и да помогнем Србији да се приближи Европској унији и на крају постане њен члан", закључује Пундурс.