Србија фактор стабилности у региону

Амерички амбасадор у Београду Мајкл Кирби оценио је да Србија постаје извозник стабилности и да се на позитиван начин прикључује међународној заједници, преноси Танјуг.

Кирби је изразио уверење да ће Србија наставити да добро напредује ка чланству у ЕУ.

"Србија је спровела важне реформе, 21. јануара почела приступне преговоре, у марту су одржани избори који су омогућили спровођење нужних реформи, постигнут је споразум с Приштином, а у јулу је одржана заједничка војна вежба више земаља, међу којима и САД и Србије", навео је амерички амбасадор.

Србија је, према његовим речима, дала већи допринос него раније у мировним операцијама, чиме све више постаје извозник стабилности, уместо нестабилности.

Навевши да је у недељу учествовао у Паради поноса, амерички амбсадор је приметио да је стекао утисак да је, упркос великом пристуству полиције, било мање нетолерантности него раније.

Кирби је упозорио на значај борбе против корупције, која је, како је приметио, нанела велику штету Украјини и додао да је важно и да Србија не буде енергетски зависна од једне опције.

Такође, и шеф Делегације ЕУ у Београду Мајкл Давенпорт оценио је да Србија систематски напредује ка ЕУ и да ће такво опредељење бити потврђено 8. октобра, када ће Европска комисија представити извештај о напретку.

"Важно је да је Србија направила избор, стратешки избор, почела приступне преговоре у јануару и да напредује на систематски начин", рекао је Девенпорт на четвртом Београдском безбедносном форуму.

Амбасадор ЕУ је нагласио да није изгубљен ниједан дан у преговарачком процесу, и поред тога што су у Србији у марту одржани избори, и додао да нема сумње да ће процес бити настављен.

Давенпорт и Кирби су говорили на панелу на којем је Констанца Штелценмулер, виши трансатлантски сарадник Немачког Маршаловог фонда САД представила у Београду извештај о трансатлантским трендовима за 2014. годину.

Србија није у фокусу спољне политике САД

Присуствујући форуму професор политичких наука Универзитета Оберн из САД Џим Серока рекао је да Србија више није у фокусу спољне политике САД, што је добро јер Београду даје могућност да лакше и слободније одговори на изазове.

Амерички професор рекао је да је пажња САД усмерена на друге кризе и да глобално стање безбедности из угла САД је озбиљно проблематично.

"По први пут, колико се ја сећам, САД су суочене са три до четири безбедносних проблема истовремено - Украјина, Сирија, источно кинески простор, Либија, Ирак. Имамо веома озбиљну ситуацију", рекао је Серока.

На питање да ли Србија може дугорочно остати неутрална, Серока је оценио да таква позиција није лоша, и да неутралност Србије не утиче на безбедност ЕУ и НАТО.

Серока је подвукао да је најављена посета Владимира Путина Београду добра вест.

"Плашим се да ће комуникација у односма САД и Русије бити прекинута, те је добро да има земаља са којима разговара Москва", истакао је професор Серока.

Морицен: Србија у ЕУ за пет до десет година

Ханс Морицен је, коментаришући украјинску кризу, рекао да криза у Украјини не утиче толико на Србију и Западни Балкан, колико на балтичке земље и Пољску.

Морицен примећује како Србија успева да се држи неутрално по том питању.

"Србија има добре односе са Русијом, везује их историја, а пошто део грађана жели да уђе у ЕУ и НАТО, успева за сада да остане неутрална", рекао је Морицен који је учесник четвртог Београдског безбедносног форума.

Морицен каже и да је Западни Балкан релативни фактор стабилности у Европи, која се, додаје, прилично споро шири ка Србији.

"За улазак у ЕУ биће потребно време, можда и претходно чланство у НАТО", истакао је Морицен и нагласио да Србија може да постане чланица ЕУ за пет до 10 година.

Оцењући безбедносну ситуацију у свету, наводи да Америка више није суперсила, што је последица чињенице да је "растрзана на три стране".

"САД хоће да се концентришу на Кину и Азију, јер су до сада Европу виделе као мирно место. Међутим, то се променило са дешавањима у Украјини и сада се некако САД враћају на Европу. Али у исто време имамо дешавања на Блиском истоку и формирање Исламске државе, што је све дошло неочекивано", објашњава Морицен.

На првом панелу Београдског безбедносног форума, а на тему "Теоретисање о сећању-безбедносна мрежа", било је речи о утицају прошлости на доношење одлука о сукобу на Кипру 1974, али и распаду бивше Југославије и томе како су зараћене стране на различит начин виделе исте догађаје.

Свилановић: Србија тежи ка ЕУ јер жели правну државу

Генерални секретар Савета за регионалну сарадњу Горан Свилановић изјавио је да су грађани у Србији и региону свесни да чланство у ЕУ неће решити све њихове проблеме укључујући економске, али и даље теже ка том чланству јер се надају животу у земљи у којој постоји владавина права.

"Рекао бих да постоји свест у региону да док се земља приближава ЕУ, на путу кроз преговоре и процесе проближавања, постаје боља. То је став који деле грађани у свим земљама, са циљем да добију земљу у којој желе да живе у годинама које долазе", истакао је Свилановић.

Свилановић је објаснио да је Савет за регионалну сарадњу ту да помогне землајама да се придруже ЕУ и НАТО ако желе.

Коментаришући резултате истраживања на тему трансатлатнских трендова за ову годину, који су изложени на панелу на којем је говорио, Свилановић је изразио уверење да та истраживања рефлектују тензије које видимо око Украјине, али и дубок траг економске кризе у земљама око нас.

"Сви смо погођени кризом. Криза је тешко погодила све грађане шире Европе, а не само чланице ЕУ", оценио је Свилановић.

Он је објаснио да чланство ЕУ даје земљама региона безбедну луку пред свим спољним изазовима укључујући безбедносне којих, како је оценио, сигурно има.

"Има безбедносних изазова у региону, а и оних који долазе споља или се рефлектују на регион", рекао је он.