Жиофре: Искористите нови замах, План раста ће убрзати приступање Србије

Нико као ЕУ не ради толико за Србију, рекао је амбасадор Уније у Србији Емануеле Жиофре.

"Tо је наша садашњост и заједничка будућност, заједно у ЕУ", истакао је шеф делегације ЕУ у Нишу на Европској недељи могућности.

Подсетио је да ће План раста убрзати приступање и осигурати да Србија постане чланица ЕУ кроз реформе.

"План ће обезбедити више од једне и по милијарде евра за Србију у наредне три године, поред много тога што већ радимо", рекао је Жиофре, који је део говора одржао на српском.

Нагласио је да је заједно могуће да се обликује боља будућност за Србију, како каже – будућу чланицу ЕУ.

Партнер на путу ка чланству у ЕУ

Жиофре каже да ЕУ остаје партнер Србије на путу ка чланству у ЕУ, а европски званичник је уверени да ће ЕУ и Србија радити заједно на заједничкој будућности у процесу проширења.

"Постоји један нови замах, нова могућност убрзања ка чланству у ЕУ и зато подстичем и охрабрујем све да виде шта све може да се уради како би брже ишли на том путу", рекао је Жиофре говорећи и о пројектима прекограничне сарадње.

ЕУ је, додао је, главни партнер Србији и да се заједнички напорно радило на развоју нишког региона и околних општина.

Подсетио је на бројне заједничке пројекте као што је брза пруга, обилазница око Ниша, Ниш-Брестовац, гасни интерконектор од Србије до Бугарске којим је доведен гас у тај регион.

"Радимо и помажемо локалним општинама и малим и средњим предузећима, а ускоро градимо и погон за пречишћавање воде у Нишу", навео је амбасадор.

Наглашава да је Недеља могућности симбол дубоких односа Србије и ЕУ да, како каже, треба да покаже да ЕУ није само донатор, већ и партнер и пријатељ и будућност Србије.

"Желимо да се фокусирамо на оно што је важно за грађане на зелену транзицију животну средину, прекограничну сарадњу", рекао је Жиофре.

Прекогранична сарадња суседа

Нагласио је да је Ниш право место да се говори о прекограничној сарадњи између суседа.

"Већ више од 30 година радимо на томе, видели смо улагања која су постигла сјајну сарадњу да се ублаже тешкоће које постоје међу границама. ЕУ је у програмима прекограничне сарадње пружила подршку, територијалној кохезији и на локалном нивоу, а градимо конекције, везе, солидарност, градимо поверење", навео је Емануеле Жиофре.

Према његовим речима, оваква политика програма је ту да бисмо били сигурни да нико не буде запостављен.

"Охрабривањем локалних власти, интересних група и појединаца да деле знања и вештине са суседима, са суседним земљама и регионом, унапређујемо превазилажење административних баријера, помажемо културно наслеђе, затим заједнички превазилазимо различите изазове", рекао је шеф делегације ЕУ.

Прошле недеље је, како је подсетио у Врању покренут нови програм ИП3 за подршку прекограничној сарадњи у вредности од 5,4 милона евра.

Нагласио је да ће ускоро имати позив и за Босну и Херцеговину и Црну Гору, које ће се финансирати из ИПА 3 програма.

Нагласио је да данас имају задовољство да доделе сертификате за добитнике ИПА 2 програма прекограничне сарадње Србије и Северне Македоније - грантове вредне два милиона евра.

Сви имају користи од зелених и социјално одговорних компанија, рекао је он и нагласио да је ЕУ инвестирала 680 милиона у заштиту животне средине прошлог године.

Дневна агенда Европске недеље могућности у Нишу

Данас је био дан за испитивање, истраживање, могућности и постављање питања.

Жиофре је у Нишу, где је обележена Недеља могућности, подсетио да су током пет дана разматране и представљане могућности у различитим конкретним областима, укључујући науку, образовање и туризам.

На скупу су говорили министарка за Европске интеграције Тања Мишчевић, заменик министра за локалну самоуправу Северне Македоније Ерџан Селими и градоначелник Ниша Драгослав Павловић.

Мишчевић је нагласила да у пројектима прекограничне сарадње са Северном Македонијом могу да учествују општине Лесковац, Бојник, Лебане, Медвеђа, Босилеград, Црна Трава, Град Врање, општина Владичин Хан, Сурдулица, Босилеград, Бујановац и Пресевио, који су и до сада имали прилику да у значајној мери учествују у прекограничним пројектима.

Додала је да је једна од ствари која се увек поставља као највећи проблем суфинансирање пројеката али да држава покушава да нађе решење за то као и да заинтересованима кроз различите панеле, пренесе искуства предходних пројеката, да им да неку идеју или да укаже на оно што се показало као јако добро то је унапређење запошљавања и унапређењем вештина.

Прекогранични туризам је постао један од готово обавезних тема за аплицирање кроз прекограничне пројекте које имају вишеструку корист.

"У туризму никада не смемо да заборавимо тај сегмент, екотуризам, еколошки туризам, етнотуризам јер су то, предност региона", рекла је она и додала да су успешни били пројекти везани за рурални туризам, попут лесковачког "Земља легенди"