Фалк: Косово било опасан преседан

Почасни професор Универзитета Принстон Ричард Фалк објашњава за Танјуг да се и у случају Крима и у случају Косова може сугерисати да је постојала жеља дела земље да се одвоји у смислу претензија на самоопредељење, али да је чињенична ситуација на та два места доста различита.

У изјави на маргинама међународне конференције "Дијалог цивилизација на Родосу", овај водећи стручњак за међународно право наглашава да сваки случај има "своју оригиналност", као и да је "важан контекст" и да не постоје нека генерална правила која би одређивала исход за сваку конкретну ситуацију.

"Међународно право не делује свуда једнако ефикасно. Веза између заштите од озбиљних кршења људских права и државног суверенитeта је једна од области у којој не функционише добро јер зависите од суда међународне заједнице, која је сама изманипулисана од политичких снага", наводи Фалк и додаје да су двоструки стандарди присутни у међународном праву.

На питање да ли су последице преседана Косова данас Крим, шкотски референдум, а сутра можда Каталонија, одговара да то јесте веома опасан преседан, али је опасан преседан и да се остави мањина притиснута са свих страна.

"Јасно је да се Албанци нису осећали комфорно у Србији а чак је и ненасилни лидер Ибрахим Ругова сматрао да је интервенција потребна. Постојала је политичка атмосфера која је била неспојива са тиме да се дозволи Србији да задржи суверенитет над Косовом", каже Фалк.

Амерички стручњак, који је својевремено као члан комисије Ричарда Голдстона препоручио надзирану независност Косова, напомиње да свака важна међународна контроверза постаје преседан.

"Питање је колико је тај преседан утицао на сваки од ових случајева, а то је делом психолошко, делом политичко питање. Критичари оног што се десило на Криму указаће на косовски преседан, они који га одобравају – избегаваће га. Само коришћење преседана је под политичким утицајем", додаје Фалк.

На опаску да су после војне интервенције у Југославији уследиле многе друге што је имало опасне последице, примећује да свака ситуација има своју оригиналност, а питање је равнотеже сукобљених мотивација да се заштите људи који су рањиви.

"Од САД се не може очекивати доследност"

Када је реч о случају Крима и чињеници да САД сматрају да је нормално да Косово буде независно а да није нормално да Крим буде део Русије, иако је тамо био референдум а на Косову није, Фалк примећује да нема спора да је било референдума на Косову да би гласали за независност.

"Али, не можете очекивати доследност од геополитичког актера какав су САД. Имате једну логику једнакости држава која је утемељена у међународном праву, имате другу логику где нема никакве једнакости, која је утемељена у геополитици, где моћ одређује исход, а двоструки стандарди су чести ако не и свеприсутни", објашњава Фалк.

Упитан да прецизира да ли је Крим сада нелегално део Русије, наводи да није стручњак за Крим, али да је комплексност у томе што је Крим био део Русије и питање је да ли је иницијатива Хрушчова (да га преда Украјини) била валидна.

Самопроглашену независност јужне српске покрајине види као последицу стицаја околности неповољних за Србију после краја Хладног рата.

"Имали сте покушаје и притиске да се уништи суверени интегритет Југославије и у тој ситуацији руководство у Србији је постало веома националистичко под Милошевићевом контролом, а то је довело до ситуације у Босни што се заузврат проширило на Косово", подсећа Фалк.

Сребреница је, каже Фалк, третирана од међународне заједнице као злочин против човечности, а српска влада сматрана одговорном, а то се поклопило са педесетогодишњицом НАТО-а и трагањем за неком врстом улоге за тај савез после краја Хладног рата.

"Имали сте ту комбинацију да је албанско становништво било суочено с опасношћу од етничког чишћења попут оног у Босни плус иницијатива Запада, посебно САД да покажу да је НАТО још релевантан. То је довело до избегавања дипломатског решења и прибегавања војној интервенцији, а што је такође делимично изазвала ОВК својим инцидентима", објашњава Фалк разлоге за доношење такве одлуке Голдстонове комисије.

Свестан је, каже, да је та одлука довела до ситуације у којој је много Срба напустило Косово и у којој се њихова права не поштују, али да не може да каже може ли се то свести на етничко чишћење.

"Постојао је неки осећај кривице у међународној заједници због Сребренице. Многи сматрају да је пропаганда да прети нова Сребреница на Косову захтевала неку врсту интервенције. Тешка је то била ситуација у којој је сваки резултат био проблематичан због тога што је у то време изгледало јасно да већина људи на Косову жели да буде независна и суверена, а да су српска кршења људских права у Босни значила да нема међународног поверења да би се дозволило да Косово остане део Србије", наводи Фалк.

Истина је, признаје, да није у складу са међународним правом да се дозволи да делови државе не остану у њој, али "имали сте ситуацију да је и та држава била део веће државе, па испада да је то самоопредељење из треће руке".

Косово није прекретница за промене у међународном праву

На питање да ли је случај Косова био прекретница за промене које се збивају у међународном праву, Фалк каже да није сигуран у то.

"То је важан догађај у развоју међународног права, али да ли је одлучујући још није јасно. Није се још довољно тога десило, није створио доминантну тенденцију", рекао је Фалк.

Украјина се, додаје Фалк, превише разликује од Косова, јер у њој учествују две водеће земље у свету које су се надметале и биле ривали током Хладног рата и која је важна земља на ободу Русије, притом изманипулисана од НАТО-а.

"Она има много већи стратешки значај и зато не бих рекао да је то у истој тенденцији. Кад се размишља о Косову, то јесте опасан преседан из извесне перспективе, али ништа више од тога", закључује Фалк.