Сарадњом у региону до бржих евроинтеграција

Директор канцеларије Фондације Конрад Аденауер у Србији Хенри Боне истакао је на скупу "Проширење ЕУ: шта следи након избора за Европски парламент?" да Европска унија није комплетна без Западног Балкана.

"Немачка има интерес у стабилном Балкану и посета Вучића Берлину је почетак нове активности где Берлин показује да хоће више да се укључи у Западни Балкан", истакао је Боне, преноси Танјуг.

Најавио је да ће немачка канцеларка у јулу боравити на скупу заједно с другим лидерима у Дубровнику, где ће разговарати о сарадњи региона. Додаје да у августу следи конференција у Берлину коју ће организовати канцеларка и на којој ће позвати на јачање регионалне сарадње.

"Мораћете више да сарађујете у региону и на тај начин убрзате интеграције. Нигде нема бесплатног ручка", поручио је Боне и додао да због кризе у Украјини неће бити лако постати нова чланица Уније.

"Нико не жели да увезе проблеме у ЕУ", истакао је Боне.

Говорећи о регионалној сарадњи, Боне је посебно истакао да треба да сарађују Србија и Босна и Херцеговина, упркос предрасудама које постоје.

Генерални секретар Међународног европског покрета Ђого Пинто очекује застој у проширењу Уније, поготово када је реч о Француској и Великој Британији које ће, како је рекао, инсистирати на дужем процесу преговора. Верује да ће те земље блокирати давање статуса кандидата земљама које га још немају.

Напомиње да постоји и могућност да се затворе преговори чак и тамо где не постоје проблеми за проширење.

"Надам се да наредних пет година у ЕУ неће бити катастрофално као што многи предвиђају", рекао је Пинто.

Како формирати Европски парламент 

Пинто се осврнуо и на резултате избора у ЕП и рекао да без договора Европске народне партије и Прогресивне алијансе социјалиста и демократа, које су освојиле највише гласова, нема договора. Додаје да је једина друга могућност да се формира широка коалиција.

"Чуле су се и гласине да Меркел не жели да подржи Жан-Клода Јункера на челу ЕП, али кроз дебату која се одвија у Немачкој и због притиска друштва, медија и Бундестага, она се изгледа предомислила", објаснио је Пинто.

Истраживач сарадник Истраживачког форума Европског покрета у Србији Александар Аврамовић говорећи о изборима за ЕП који су се одржали у периоду од 22. до 25. маја, рекао је да је одзив био већи у односу на прошлу годину.

"Ово је први пут у историји одржавања избора за ЕП да је излазност порасла", рекао је Аврамовић.

Европски парламент ће имати 751 посланика, од којих ће 371 по први пут бити изабрани. Највише гласова, подсетио је, освојила је Европска народна партија.