Укључити цивилни сектор у преговоре са ЕУ

Председник одбора за европске интеграције Скупштине Србије Александар Сенић рекао је на скупу, на коме је представљена Декларација о заједничкој платформи цивилног друштва за праћење процеса преговора о приступању Србије ЕУ, да ће Влада одлучити који ће делови преговора бити јавни, а који службена тајна.

"Да ли ће то влада радити, ми то у овом тренутку не знамо. Ми имамо најаву да хоће и најаве да неће", рекао је Сенић на скупу "Проговори о преговорима - активни и информисани грађани или пасивни посматраци процеса преговора о приступању Србије ЕУ", а преноси Танјуг.

Истакао је да ако одређени делови преговора буду службена тајна, да Одбор неће моћи о тим питањима да обавештава цивилни сектор.

Сенић је рекао и да Одбор на чијем је челу има три задатка - да контролише да сви закони који се у наредном пероду усвоје буду у складу са правним тековинама ЕУ, да грађане обавештавају о процесу преговора и да у тај процес укључе, колико је могуће, цивилни сектор.

"Питање је на који начин Влада Србије намерава да усклади три принципа на којима почива процес преговора - брзина интеграција наспрам демокртаске контроле власти и наспрам учесћа заинтересованих актера у целом процесу", рекла је Данијела Божовић из Центра за европске интеграције Београдске отворене школе и додала:

"У зависности од тога који принцип преовладава, такав ће бити и сам модел вођења преговора".

Подсећајући да је Хрватска имала затворени модел преговора, Божовић је рекла да су зато грађани о самом процесу преговора бити слабо информисани.

"Брзина је била доминантна, мање је било актера у преговорима, доношени су закони, као и спровођене реформе без контролне улоге скупштине и свих заинтересованих страна. Ту се види да је код њих преовладавао принцип брзине на уштрб скупштине. Документи и све значајне одлуке су биле објављене тек након усвајања, а што се одразило и на грађане и јавност и сама подрска интеграцијама је била само 43 одсто", рекла је Божовићева.

Словенија је, с друге стране добар пример, како је навела, јер је парламент имао најјачу улогу.

"Ниједна одлука није ишла у Брисел пре него што ју је званично усвојио парламент Словеније. Самим тим су грађани били боље обавештени и подршка на реферндуму је била значајно већа, јер су осетили да су део процеса", рекла је Божовићева.

Поручила је да је приступање ЕУ захтеван и комплексан посао те да захтева ангажовање целокупног друштва.

"Препознавање улога и значаја цивилног друштва од стране Владе Србије је свакако присутно у свим документима који су донети као неопходни за процеш вођења преговора за приступање Србије ЕУ, дакле помиње се улога и значај цивилног друштва, али недостаје механизам за његово укључивање", поручила је Божовићева.

Срђан Ђуровић из Фондације за отворено друштво истакао је да није добро ући претерано брзо у ЕУ, јер је то једна врста оквира који треба да води даљој демократизацији и стварању бољих институција.

Нагласио је и да улазимо у формални део преговора, који је технички, па самим тим и веома тежак и захтеван, те да треба искористити све капацитета које Србија има.

Декларација о заједничкој платформи цивилног друштва за праћење процеса преговора о приступању Србије ЕУ је настала у оквиру иницијативе "Проговори о преговорима" која има за циљ да допринесе европеизацији Србије кроз промоцију транспарентног и одговорног процеса водења преговора о приступању ЕУ, заснованог на дијалогу и партнерској сарадњи цивилног друштва и јавних власти.

Конференцију је организовао Центар за европске интеграције Београдске отворене школе (БОШ), уз подршку Фондације за отворено друштво.