Благојевић: Тешко до приоритета за обнову

Канцеларија ће, према његовим речима, координирати и активности на прикупљању нове помоћи, која чини велики, можда, и највећи део који Србија тек треба да добије.

Благојевић сматра да ће бити веома тешко утврдити приоритете где ће новац за обнову земље прво "отићи", с обзиром на обим штете изазване поплавама, те ће надлежни покушати да направе својеврсну равнотежу.

Питање шта прво треба радити у обнови земље је комплексно, каже Благојевић посебно ако се има у виду да су оштећени путеви, да су поједина енергетска постројења претрпела штету, да су људи остали без крова над главом.

"Веома је тешко утврдити у шта ће прво новац да оде", рекао је Благојевић.

Није лако утврдити приоритете јер су у питању штете на инфраструктури, објектима за становање, али и на већ посејаним пољопривредним површинама које морају поново бити засејане најкасније до 15. јуна, истакао је он и навео да у противном на том делу земљишта ове године неће бити ни сетве, ни жетве.

Благојевић је подсетио да у року од 10 недеља након поплава треба направити детаљан план потреба за санацију штете, што је рок који је прописан европским стандардима.

Међутим, како је истакао, надлежни ће се трудити да тај посао буде урађен што пре, јер ни међународна донаторска конференција, не може бити одржана док Србија не буде имала тачне процене укупне штете.

Реч је о фондовима међународних организација, попут ЕУ, Светске банке и УН, али и о средствима од других донатора из међународне заједнице, рекао је Благојевић.

"То су средства за која Србија тек треба да аплицира, и од њихове висине ће зависити у којој мери ћемо моћи да одмакнемо у том послу санације и обнове", рекао је Благојевић додавши да "средстава има и да она јесу на располагању Србији, али да постоје услови који морају да буду испуњени".

Још увек само грубе процене штете 

Говорећи о размерама штете, Благојевић је рекао да засад постоје само грубе процене, а да детаљније анализе предстоје и у томе ће, како каже, Србији помоћи и међународни експерти.

"Нема дилеме да су размере штете огромне", рекао је Благојевић подсетивши да је и ЕБРД недавно изнела процену да је реч од 1,5 до две милијарде евра.

Благојевић, међутим, није могао да прецизира колико ће трајати обнова поплављених подручја, али је додао да тај посао мора да буде брзо завршен, с обзиром на то да су неки остали без крова над главом, и да ће у том смислу Канцеларија сарађивати са свим министарствима и онима који могу да помогну.

"Наравно да је свима у интересу да овај посао буде готов што пре, али то не зависи само и једино од нас, ма колико добре воље ми имали да то буде готово што је могуће пре и на најбољи начин. То зависи и од новца који је на располагању и некакве природне динамике", објаснио је Благојевић.

Благојевић, који је за сада једини члан владине Канцеларије, каже да ће наредних дана формирати тим и да ће се притом првенствено ослањати на људе који већ раде у државној управи.

Очекује да ће део помоћи међународних организација бити усмерена на јачање људских ресурса Канцеларије с обзиром на то да широм света постоје експерти УН, Светске банке и других организација који су "врло вични" том послу.

Благојевић каже и да је постављење на место директора Канцеларије за њега лично велика одговорност и изазов, на који верује да је способан да одговори.

"То је посао за који сам лично уверен да ћу моћи да га обављам јако добро", рекао је Благојевић који је досад био на позицији програмског директора ЦЕСИД-а.