Српска дипломатија на испиту

Изјава министра спољних послова Ивана Мркића да српска дипломатија нема довољно професионалне дипломате да пошаље на место амбасадора у Вашингтону, Пекингу и Берлину, и даље се анализира. Стручна јавност каже да је та изјава признање да је дипломатија у дубокој кризи. Професионални кадрови, кажу, не могу се створити без доброг образовања и праксе.

Није реч о томе да нема добрих кадрова, већ су у овом тренутку на другим дужностима у амбасадама, па је одређени кадровски вакуум нормалан, појашњавају у Министартсву спољних послова изјаву да у важним земљама попут САД-а, Немачке или Кине још немамо амбасадора.

Стручњаци кажу да се вакуум превазилази сталном едукацијом. Једно од места за припрему будућих дипломата је Дипломатска академија. На њу су у ресорном министарсву поносни, како због полазника који су знање показали, тако и због стручних предавача.

Професор Факултета политичких наука Предраг Симић каже да нема много професионализма, односно правих професионалаца правих у Министарству.

"То се мора градити систематским бирањем људи, кадрова, младих људи које треба усмеравати једног за Кину другог за Индију, трећег за САД, четвртог за Русију и ти ће људи сутра практично бити оно што данас министру Мркићу недостаје, значи људи са великим искуством и познавањем одређених региона", рекао је Симић.

Стоји и чињеница да и ово министарство није идеално, већ је одраз и наше укупне стварности, где свакодневно видимо да нам недостају кадрови за веома битна места - од кандидата за директоре највећих фирми, до стручањака разних профила, саопштило је Министарство.

Није проблем у недостатку образовања, већ политичке воље да се прави људи поставе на права места, верује спољнополитички коментатор Бошко Јакшић. Праксу из прошле деценије, када су у службу довођени нестручни људи који су мандате користили искључиво за личну афирмацију треба зауставити.

"Ми заистимамо кадрове, имамо довољно људи, нису само то људи који треба да буду доведени из иностранства, има и овде довољно људи који уче и знају. Треба само имати довољно политичке храбрости и пружити им прилику, а тога у великој мери недостаје", каже Јакшић.

Симић каже да свака таква земља жели да добије амбасадора који има у свом мобилномтелефону број број министра, број председника и потпреседника владе и број председника државе.

"Јер амбасадор у Вашингтону може само да буде неко ко може да позове телефоном кабинет председника државе и да у року од пола сата добије одговор на том нивоу", каже Симић.

Одабрати човека који одговара интересима Србије за неки од најважнијих светских центара само је пола посла. Његова биографија и намере морају да буду прихваћене и у тим земљама. А добијање агремана видимо у најновијим примерима, није нимало лак задатак.