Могућа још једна рунда дијалога

Саветник председника Србије Марко Ђурић рекао је да је могуће да после 2. априла буде одржана још једна рунда дијалога Београда и Приштине, истичући да Србија разуме да постоје временска ограничења због подношења извештаја о напретку Србије у евроинтеграцијама, али да не треба дозволити да рокови иду на уштрб квалитета решења.

На питање да ли је Београд, уколико се постигне решење које је прихватљиво, спреман да потпише неки документ, као што захтевају делови међународне заједнице, Ђурић је у интервјуу Танјугу рекао да "форма постизања споразума тек треба да буде предмет разговора" и истакао да Београд у новој рунди очекује далеко већу флексибилност, пре свега приштинске стране.

"У разговорима са представницима међународне заједнице ми настојимо да утврдимо у којој мери су спремни да Приштину погурају ка флексибилнијем ставу и изражавамо наду да ћемо у наредној рунди дијалога бити сведоци таквог понашања", каже Ђурић.

Уколико се ипак догоди да у наредној или наредне две рунде не буде постигнут договор с Приштином, како истиче Ђурић, српска страна неће одустати јер је уверена да договор нема алтернативу.

"Сматрамо да не би било рационално бацити под ноге процес који је за осам месеци донекле приближио две стране, иако се приштинска страна показала недовољно спремном на компромис", рекао је Ђурић.

Задовољити интересе обе стране  

Дијалог се мора наставити све док се не пронађе решење које ће задовољити интересе обе стране, поручује Ђурић.

"Ми разумемо да постоје временска ограничења која се тичу подношења одређених извештаја. Међутим, ниједно решење и сам ток преговора не би требало да буду на уштрб квалитета због рокова", навео је Ђурић.

Саветник председника, који и сам учествује у дијалогу у Бриселу, истиче да делегација Србије на нову рунду разговора са Приштином одлази спремна да се договори око прецизних надлежности заједнице српских општина и да одговори на све незваничне споразуме који циркулишу у јавности последњих недеља.

Упитан значи ли то да је припремљен нови документ или нека врста анекса на платформу председника Србије за решавање косовског питања, која сабира те прецизне надлежности, Ђурић је одговорио "да ћемо бити потпуно спремни да сваки аспект заједнице српских општина елаборирамо и приштинској страни и представницима ЕУ".

Прецизирајући тај одговор, Ђурић објашњава да су у досадашњем току разговора више пута представници ЕУ износили пред обе стране различите "нон-пејпере" од којих су неки објављени и у нашим медијима незванично, а неки и погрешно пренети, и да је стога намера делегације Србије да да свој коментар на сваки од предлога који се, било у форми незваничног папира или у форми усменог излагања, нађе пред њима у Бриселу.

Аргументи за веће надлежности заједнице општина

Ђурић понавља и да је делегација Србије спремна да понуди врло квалитетне аргументе у прилог надлежности заједнице српских општине које, наводи, не угрожавају позицију Приштине.

Упитан да образложи шта тачно садрже прецизиране надлажности, односно шта су принципи на којима Београд наставља дијалог са Приштином, Ђурић је навео да се полази од тога да ли заједница има сопствене надлежности или врши само оне које су јој као општини поверене, да ли има своје органе за спровођење тих надлежности и скупштину која врши неку врсту надзора над органима који поседују те надлежности, као и то да ли заједница има своју имовину.

"То је изузетно значајно питање, јер је наша намера да неке од имовинско-правних односа решимо преношењем имовине на будућу заједницу", објаснио је Ђурић.

Важно је, како каже, и то како је дефинисан механизам за учешће Срба у централним органима власти у Приштини, као и да ли је и на који начин у евентуалном споразуму поменуто решење за правосуђе и полицију.

Ђурић подсећа на изјаву председника Томислава Николића да се инсистира да на територији заједнице српских општина не могу да се појаве оружане снаге у дугом временском периоду и наводи да се зато предлаже решење по којем "снаге безбедности, односно паравојне формације које представљају неку врсту заметка оружаних снага такозване Републике Косово, једноставно немају приступ подручјима у којима живе Срби из потпуно очигледних разлога".

Он додаје и да за сада српска страна није чула значајније примедбе међународне заједнице на такво решење, али да о томе пре свега желе да се договоре са Приштином.