Станковић: Нема опасности од сукоба на југу Србије

Председник Координационог тела за Прешево, Бујановац и Медвеђу Зоран Станковић рекао је да на југу Србије нема опасности од избијања сукоба, као и да на том простору нема наоружаних терористичких група.

"Такве претпоставке (о могућим сукобима) су плод маште неких људи и њима се, нажалост, баве и медији, али ситуација је стабилна и органи безбедности веома успешно раде свој посао", рекао је Станковић за агенцију Бета.

Станковић је навео да је током последњих пар година око 15.000 људи покушало да нелегално пређе административну линију са Косовом, највише избеглица из муслиманских земаља, чије су крајње одредиште биле земље западне Европе.

"Остали проблеми нису забрињавајући. Некоме одговара да стално диже тензије. Ми смо недавно посетили Велики Трновац, за који се говорило да ни полиција не сме да уђе, а тамо постоји полицијски пункт и здравствена станица и ушли смо без проблема. Постоји једно виђење југа Србије које се региструје у Београду, а да онај ко то износи није лично проверио", напоменуо је Станковић.

Према његовим речима, примена закона је највећи проблем са споменицима припадницима Ослободилачке војске Прешева, Медвеђе и Бујановца, подигнутим на југу Србије, и навео да су за нелегалнуградњу надлежне инспекцијске службе, те да оне треба да реше проблем.

"Локална самоуправа Прешева је уложила жалбу на решење инспекције о уклањању споменика (ОВПМБ у Прешеву) и очекујемо да ће Министарство правде одговорити у законском року од 30 до 60 дана. Исто важи и за споменик у Лучану (подигнут погинулим полицајцима)", рекао је Станковић.

Држава улаже у развој предузећа

Станковић је истакао да ће држава уложити укупно 100 милиона динара за развој малих и средњих предузећа на југу Србије и да ће породилиште у Прешеву бити отворено до јесени.

"После 25 година у Прешеву ће се рађати деца. Радови на породилишту су у завршној фази, и потребно је уложити још 50 милиона динара. Очекујемо да ће породилиште бити завршено најкасније до почетка јесени", рекао је Станковић агенцији Бета.

Станковић је навео да је од његовог именовања за председника Координационог тела у новембру 2012. године, малим и средњим предузећима додељено 40 милиона динара бесповратних средстава, а да ће до краја фебруара бити расписан конкурс за расподелу још 60 милиона.

Председник Координационог тела је рекао да се уџбеници на албанском за ученике основних и средњих школа у општинама на југу Србије обезбеђу по три основа - да сами професори из тог краја напишу уџбенике, превођење уџбеника са српског на албански и преузимање уџбеника за основну школу из Албаније.

Додао је да су професори из Прешева написали уџбеник из математике за ученике основне школе, а из Албаније је преузето девет уџбеника, док је укупно 77 уџбеника и учила преведено на албански језик.

Упитан да ли је из Албаније преузет и уџбеник историје, с обзиром на потпуно супротна виђења историјских догађаја, Станковић је одговорио да ће на територији Србије бити коришћени уџбеници који одражавају историју Србије и "све што се догађало".

Станковић је указао и на проблем обележја албанске националне мањине у Србији, јер се више година на јавним манифестацијама употребљавају обележја Албаније.

"Предложили смо да Национални савет Албанаца предложи свој грб и заставу који ће бити коришћени у Србији. Употреба националних симбола националних мањина у Србији је регулисана тако што предлог износи национални савет мањине и ти симболи морају се у изгледу разликовати за најмање 30 одсто од националних симбола, у овом случају Албаније", рекао је Станковић.

Додао је да већи број Албанаца на југу Србије није пописан, јер су као проблем навели да им није омогућено писање имена албанским писмом и да је са њиховим представницима договорено да се то питање реши, односно поштује законско решење да се имена најпре уписују службеним писмом, па потом и писмом националне мањине.

Станковић је рекао да му "уопште не смета" то што политички представници Албанаца са југа Србије важне одлуке доносе после састанака са председником Владе Косова Хашимом Тачијем и састанака у Албанији, јер свако има право да изнесе свој став, а ако није сам способан за то, онда то може уз помоћ неког другог.

"Важно је да закони Србије морају да владају на целој територији Србије, па и у три општине на југу", рекао је Станковић.