Медијски закони у марту у Скупштини

Министар културе и информисања Србије Братислав Петковић изјавио је да ће у марту у скупштинску процедуру ући закони који ће регулисати питања јавности и дозвољене концентрације власништва у медијима, стабилно финансирање јавних телевизијских сервиса и излазак државе из медија.

Петковић је у Скупштини Србије на јавном слушању о медијским слободама рекао да ће држава у потпуности испунити све рокове усвајања закона предвиђене медијском стратегијом и акционим планом.

После усвајања тог закона, како је најавио, биће покренута и јавна расправа о материјалном положају и побољшању друштвеног статуса новинара.

"Медији не би требало да буду у функцији дезинформисања и политичке пропаганде, обрачуна с политичким неистомишљеницима, тајкунске и неке друге самопрокламоване елите", рекао је Петковић.

Према његовим речима, борба притув корупције добиће пуни смисао, ако медији буду објективно извештавали о тим појавама и борби против њих.

"Наш задатак је да законски ограничимо утицај моћника којима објективно информисање није ни на крај памети" истакао је Петковић.

Он је најавио да ће држава законским решењем помоћи медијима који дођу у тешку материјалну ситуацију, а та помоћ биће доступна свим под једнаким условима и транспарентна.

Нова власт, како је оценио Петковић, не врши утицај на медије и, према његовим речима, налази се "под оштрицом медијске критике".

Према неговим речима, нова власт не врши притисак на медије, али су медији и даље изложени финансијском притиску оних који су их контролисали и у претходном режиму.

Ускоро јавна расправа о медијским законима

Министар је најавио скори почетак јавне дебате о медијским законима и рекао да очекује да ће Акциони план о медијским законима, који подразумева њихово усвајање до 2016. године бити спроведен и испоштован, упркос кратким роковима.

За неколико дана, како је рекао, почеће јавна расправа о тим текстовима, на којима раде медијски и правни експерти, представници медијских асоцијација и удружења.

Представници медијских удружења и независних регулаторних тела су у Скупштни Србије позвали ту институцију да реагује на сваки покушај угрожавања медијских слобода и прављење спискова "издајничких" појединаца, невладиних организација и медија.

"Јавно одређивање парламента према оваквим појавама било би делотворније од забране организација и других административних мера. У противном српско друштво би могло да потоне у атмосферу попут оне која је владала 90-тих када су због другачијег мишљења људи били излагани јавном линчу, а новинари убијани", рекао је председник НУНС-а Вукашин Обрадовић.

Представници новинарских удружења позвали су посланике да не гласају за рестриктивне медијске законе како се и сами не би нашли на листи оних који спутавају слободу јавне речи.

"Стварно је добро доносити законе који ће вам одговарати и када сиђете са власти. Биће вам потребна професионална штампа и када не будете на власти, баш као што вам требају независне судије. Зато вас молимо да подржавате законе који штите не само слободе него и уређивачку независност и професионална и радна права новинара", поручила је председница УНС-а Љиљана Смајловић.

Држава мора да активиније прописује дозвољено и спутава недозвољено у слободи изражавања, рекао је заштитник грађана Саша Јанковић и истакао да није сваки списак црна листа.

"Не видим ништа неетично у томе што се направи листа посланика који су гласали за одређену ствар и што нас подсећа на последице гласања. Црне листе су забрањене ако предвиђају прикривено деловање против оних на листи, ако им стављају на изглед незаконите санкције, прогон, смрт, а мислим да тога у нашем друштву има", рекао је Саша Јанковић.

Председница скупштинског Одбора за културу и инфомисање Весна Марјановић рекла је да је стални дијалог о поштовању медијских слобода, али и одговорности, нужан и предложила да, под патронатом парламента, сваког 3. маја, на Међународни дан слободе медија, буде организована дебата о медијима у Србији.

Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић сматра да су у процесу уређивања медијске сцене кључне три ствари: повлачење државе из власништва у медијима, увођење транспарентности власничке структуре у медијима, и аутоинтервенција самих новинара како би се спречило извештавање са садржјем говора мржње или непристојне комуникације.