Инвестициони кредитни рејтинг – шта би донео грађанима, а шта привредницима

Србија је годинама на граници која раздваја ризичне од стабилних економија. Министар финансија Синиша Мали узда се у то да су раст БДП са 69 на 75 милијарди евра, јавни дуг под контролом, висока ликвидност и ниска незапосленост, добар разлог да Србија пређе у бољи кредитни рејтинг – из шпекулативног у инвестициони.

"Све су то макроекономски показатељи да је Србија одавно заслужила да буде у групи развијених земаља. Ако успемо то да урадимо, то би био највећи успех српских јавних финансија у историји. Никада пре нисмо били међу групом развијених земаља, увек смо били у другој лиги, ако успемо улазимо у прву и отварамо нову странцу раста и развоја", истиче Мали.

Инвестициони кредитни рејтинг је потврда способности државе да на време враћа дугове, па јој међународни повериоци снижавају трошкове задуживања, потврђује Фискални савет. 

"То је хипотетички 0,2 одсто нижа камата, што неће звучати много. Када имате у виду да нам је јавни дуг 38 милијарди евра и тих 0, 2 ће значити у буџету", указује др Никола Алтипармаков из Фискалног савета.

Кредитна способност државе

Алтипармаков објашњава да се инвестициони рејтинг пре свега односи на кредитну способност државе, а не нужно на квалитет живота грађана – то морамо сами да урадимо као домаћи задатак.

"Када добијете инвестициони рејтинг, то је обавеза и за Владу да ревносно прати и поштује фискална правила, одговорно и транспарентно планира буџет да не би дошли у ситуацију да нам тај рејтинг у наредним годинам буде угрожен", наводи Алтипармаков.

Инвестициони рејтинг ставио би домаће хартије од вредности на радар поузданих светских инвестиционих и пензионих фондова, који не улажу у шпекулативне послове.

"Постоје емиријски докази да када земља улази у инвестициони ранг, у просеку има пола до једног процента већи раст БДП-а у наредних пет година", објашњава проф. др Никола Стакић, економиста.

Појефтињење кредита

Према његовим речима, гледано из угла грађана, односно корисника кредита можда бисмо могли следеће године да видимо појефтињење, али не кроз референтну каматну стопу која се одређује на тржишном нивоу, већ из угла банкарског тржишта – смањење такозваних банкарских маржи који су сада на нивоу два и по до три процента.

Велика тројка светских рејтинг агенција оцењује кредитну способност у Србији двадесет година. Последњих 10 година, напредовали смо три нивоа и тренутно смо један испод инвестиционог са оценом ББ+.

Србија има бољи рејтинг од Босне и Херцеговине, Црне Горе, Албаније и Северне Македоније, док бољу оцену у региону имају земље чланице ЕУ.