Случај Харадинај, дан после!

Званичници власти у Београду, дан после ослобађања Рамуша Харадинаја, разматрају модалитете наставка сарадње са Хашким трибуналом, слажући се да је маневарски простор, у том процесу, прилично ограничен.

Министар правде Никола Селаковић рекао је да Србија неће прекидати сарадњу с Трибуналом у оном делу који представља добро за држављане Србије који се тамо налазе.

Селаковић је рекао да су хрватски званичници и тужилаштво много уложили у одбрану својих држављана, да су им помагали и посећивали их и да је то дало резултате, док министри правде Србије нису посећивали наше држављане који се налазе у Хагу, нити им је држава помагала.

"Требало би да одем и посетим те људе и видимо шта је њима потребно. Имамо људе који су осуђени, а били су функционери ове земље за које су гласали грађани који и данас у Србији живе. Треба им омогућити да оно што им је остало од живота проживе на неки иоле пристојан начин, а онима којима није довршено суђење, држава треба да помогне", рекао је Селаковић.

Маневарски простор Србије је ограничен, констатује председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић.

Шансу, ипак, види на седници Савета безбедности, на којој ће потпредседник Владе Вучић говорити и о пресудама и о сарадњи, и о непокренутој истрази о трговини органима. О три ствари још ће се преговарати са Трибуналом.

"Ми већ дуже времена предлажемо да потпишемо с Трибуналом да омогући да се казне издржавају и у држави одакле су осуђеници. Друга тема је судбина архива Трибунала, и трећа ствар која је важна јесу преостали поступци који се воде пред Трибуналом", рекао је Љајић.

Љајић је рекао да је невероватно да човек, мислећи на Војислава Шешеља, лежи девет година без икакве пресуде.

Смисла има расправа коју је у УН заказао Вук Јеремић, тврде познаваоци хашких процеса.

Запад је био ратни савезник Хрвата и Бошњака и Албанаца 

Председница Удружења новинара Србије Љиљана Смајловић верује да се мало шта могло урадити у вези са унапред донетом политичком пресудом.

Смајловићева каже да никакви милиони долара за лобирање не би променили стање ствари јер су, како је рекла, Американци и западне силе били ратни савезници и Хрвата и Бошњака и Албанаца.

"Није постојала ни оптужница за злочин почињен за време НАТО бомбардовања, сви Албанци који су оптужени за злочин над Србима оптужени су за злочине из '98. Ту се, по мом мишљењу, водило рачуна да се, док су САД и НАТО били подршка УЧК, никако не доведе у везу да су чинили било какве злочине", рекла је Смајловићева.

Да је ОВК имао подршку НАТО-а, а Хрвати Американаца пише и Њујорк тајмс. Лист наводи и да се преокрет у случају хрватских генерала и припадника ОВК сматра озбиљном препреком у способности хашког суда да води суђења.

Ипак, амерички амбасадор у Србији Макл Кирби верује да пресуда Харадинају неће угрозити дијалог Београда и Приштине нити утицати на односе Србије и САД.

"Односи су  веома позитивни и не видим могућност да пресуда негативно утиче на њих", рекао је Кирби.

На пресуде реагује и директор Центра за јужноевропске студије при Универзитету у Грацу. Флоријан Бибер упозорава да Хрватска и Косово не би требало да ослобађајуће пресуде Готовини и Харадинају схвате као потврду да су водиле "правичне" ратове.

Истовремено, на Косову потпуно другачији развој ситуације, јер су се тамошњи премијер Хашим Тачи и Рамуш Харадинај договорили о уласку Алијансе за будућност Косова у владу. Премијер ће, наводно, бити управо Харадинај, док ће Тачи, ускоро, постати председник.