Градићемо мостове поверења са Приштином

Други Београдски безбедносни форум, Суочавање са кризом: изазови за демократију и безбедност, настављен је мноштвом регионалних и глобалних тема. Премијер Ивица Дачић изјавио је на форуму да ће Влада Србије настојати "да нађе решења за сва питања и изгради нове мостове са земљама у региону и са институцијама у Приштини".

Дачић је оценио да питање Косова и Метохије представља потенцијално највећи извор нестабилности наше земље и поновио да је став Србије према том питању јасан и да се заснива на поштовању Резолуције Савета безбедности УН 1244 и правног поретка у Србији.

Председник Владе рекао је да ће разговори са Приштином бити настављени у циљу проналажења решавања проблема за грађане који тамо живе. Он је истакао да је војно и цивилно присуство на Косову и даље гарант мира.

"Признавање Косова и Метохије од стране неких држава у региону допринело је усложњавању спољнополитичких прилика и удаљавању од дијалога", истакао је Дачић.

Дачић је посебно нагласио да Србија сматра да у свим случајевима ратних злочина мора бити утврђена истина.

"Све жртве на Балкану захтевају да се казне починиоци, то захтевају и српске жртве", рекао је Дачић и нагласио значај истраге о трговини људским органима.

"Југоисточна Европа је велики геостратешки простор и сви имамо одговорност да га учинимо безбеднијим. Свако кочење интеграционих процеса увећава ризик од нестабилности", поручио је Дачић.

Хрватска, према речима премијера Дачића, тиме што улази у ЕУ престаје да буде заинтересована за друге државе региона, што, како је објаснио, потврђује и чињеница да још нема споразума који би омогућио грађанима Србије и Хрватске да границу прелазе са личним картама.

"За разлику од модерне Европе, која је за мање од десет година после Другог светског рата почела да гради заједничке институције, ми на Балкану 20 година по завршетку сукоба још живимо у прошлости. То је знак да не поштујемо сами себе. Уместо да радимо на формирању заједничког балканског савета, идемо смером који је супротан ономе што раде обични грађани на Балкану", сматра Дачић.

Негативне последице економске кризе, попут незапослености и негативног привредног раста, осећаће се, према његовим речима, и наредних година у региону, а њихов интензитет зависиће од опоравка у ЕУ, а стратешки одговор мора бити развијање сарадње у региону.

Дачић је констатовао да је та сарадња већ на виском нивоу када је реч о борби против криминала. "Постало је јасно да сви стремимо истом циљу – обезбеђивању безбедности за грађане. Са друге стране, има ситуација када једни другима не можемо помоћи, као што су ниске температуре или суше, јер је свако имао проблем да изађе са катастрофом која нас је задесила", рекао је Дачић.

Осврћући се на ситуацију у Србији, Дачић је рекао да је, и поред кризе која има негативне импликације на све сфере друштва, учињен значајан напредак у смислу поверења грађана у институције које се старају о безбедности и боре против организованог криминала и корупције.

Дачић је, такође, коментаришући акутне глобалне безбедносне изазове, попут демонстрација у муслиманским државама, поручио да се Србија најоштрије противи насиљу и нападима на америчке и европске амбасаде широм света.

"Прошле године је на овом форуму закључак био да је Балкан прича о успешном успостављању безбедности у настајању, ове године треба рећи колико смо далеко од изградње окружења у којем ће свака држава функционисати по модернимм принцима демократије и учествовати у успостављању мира", закључио је Дачић.

Вучић: Кфор да остане, али без обуке косовских снага

Потпредседник владе и министар одбране Александар Вучић изјавио је да Србија "веома високо цени допринос Кфора у стварању мирног окружења на Косову", али и да сматра неприхватљивом улогу Кфора у формирању и обуци косовских безбедносних снага.

Вучић је истакао да Србија цени све активности Кфора које су у складу с Резолуцијом Савета безбедности УН 1244 и Кумановским споразумом и у том смислу снажно подржава даљи останак Кфора у покрајини.

"Истовремено, Србија оцењује неприхватљивом улогу Кфора у формирању и обуци косовских безбедносних снага. Србија сматра да овај задатак није у складу с повереним мандатом", упозорио је Вучић.

Како је навео, Србија као војно неутрална земља остаје привржена сарадњи с државама чланицама ЕУ и европским институцијама на плану заједничке безбедносне и одбрамбене политике.

"Учешће припадника Министарства одбране у мисијама ЕУ показатељ је политичке воље и спремности наше државе и војске да преузмемо најсложеније задатке у супротстављању савременим безбедносним изазовима. Наш циљ је да у тесној сарадњи с партнерима из ЕУ доприносимо регионалној, еворпској и глобалној безбедности", поручио је Вучић.

Први потпредседник Владе је истакао да очекује да ће Србија на пролеће, а најкасније до средине следеће године добити датум почетка преговора за прикључење ЕУ.

Истичући да се Србија залаже за стабилан, безбедан и просперитетан Западни Балкан, Вучић је као највећи безбедносни изазов с којим се Србија суочава навео очување територијалног интегритета.

"Србија, југоисточна Европа и Европа деле исте вредности и сличне безбедносне изазове. Стога је циљ Србије и свих њених грађана, као и свих осталих који живе на простору Западног Балкана, свеукупно напредовање у мирном и стабилном окружењу и да будућим генерацијама омогућимо политичку стабилност и економски просперитет", рекао је Вучић.

Он је нагласио да су зато сви напори Владе Србије усмерени ка даљем унапређењу мира и стабилности у југоисточној Европи, Европи и глобално.

Говорећи на панелу Нова парадигма региона: да ли је Балкан коначно успешна прича?, Вучић је нагласио да је интерес свих земаља Западног Балкана стабилан, безбедан и просперитетан регион.

"То је циљ који делимо и у чијем ћемо остварењу непоколебљиво наставити да активно учествујемо. Само унапређењем и продубљивањем регионалне сарадње у области одбране и безбедности доприносимо борби против глобалних безбедносних изазова попут тероризма, организованог криминала, енергетске безбедности, сајбер-безбедности, економске безбедности и друго", закључио је Вучић.

Лајчак: Столица у ЕУ чека

Специјални изасланик ЕУ и потпредседник словачке Владе Мирослав Лајчак, који такође учествује на безбедносном форуму, поручио је да нема боље и позитивније перспекитиве за земље Западног Балкана да постану део ЕУ и НАТО-а, ако то желе.

"Чека вас празна столица у ЕУ. Претворите визију у реалност што пре", поручио је Лајчак.

"Не треба бити опседнут датумима, већ се треба усредсредити на суштину, а то је да изградите евопску реалност у својим земљама. Није питање стићи до чланства ЕУ, већ применити европске стандарде у својим земљама", поручио је Лајчак.

Он је рекао да је посао ЕУ и НАТО да подржавају земље Западног Балкана и одржавају њихову перспективу живом.

За земље Западног Балкана постоји визија, будућност и европска перспектива, закључио је Лајчак.

Други Београдски безбедносни форум, који је јуче започео такозваним академским сесијама, настављен је данас разматрањем низа регионалних и глобалних тема.

На форуму је у панелу Постоји ли излаз из европске кризе економије и демократије, учествовала и потпредседница Владе за евроинтеграције Сузана Грубјешић.

У оквиру трећег панела, на тему Како организација цивилног друштва може утицати на реформу сектора безбедности у транзиционој земљи, учесник ће, између осталих, био заштитник грађана Саша Јанковић.

Други Београдски безбедносни форум, који су заједнички организовали Београдски фонд за политичку изузетност, Европски покрет у Србији и Београдски центар за безбедносну политику, окупио је око 70 светских и домаћих званичника, независних експерата који се баве безбедносним, спољнополитичким и економским темама од регионалног и глобалног значаја.

Тема овогодишњег форума је Суочавање са кризом: изазови за демократију и безбедност, а првог дана је о темама регионалне безбедности и сарадње говорили су академски стручњаци са европских и америчких универзитета.