Проглашена пандемија новог грипа

Светска здравствена организација прогласила је данас пандемију новог вируса Х1Н1, познатијег као свињски или мексички грип.

То је први пут после 41 године да СЗО прогласи пандемију неког вируса.

Одлука СЗО уследила је пошто је дошло до повећања броја оболелих у САД, Европи, Аустралији и Јужној Америци.

У саопштењу које је СЗО послала свим државама чланицама, наводи се да је та организација одлучила да подигне ниво узбуне са петог на шести степен, што значи да је проглашена глобална пандемија мексичког грипа.

Одлука је донета после хитног састанка чланова СЗО и експерата који је био посвећен борби против вируса мексичког грипа.

До сада је у 74 земље регистровано 27.737 случајева оболелих, укључујући 141 смртни случај, а нови грип се због, до сада прилично благог облика, пореди са пандемијом из 1968. године, када је вирус Х3Н3 усмртио око милион људи.

Различити сценарији ширења вируса

Стручњаци сматрају да би данас сличан вирус однео далеко мање живота зато што доктори располажу антивирусним лековима као што су "тамифлу" и "реленца", а ради се и на изради вакцине коју ће, како се очекује, од октобра обезбеђивати највећи произвођачи лекова, као што су "Санофи-Авентис", "Глаксо Смит Клајн" и "Новартис".

Међутим, и слабији облик пандемије би утицао на привреду уколико би велики број људи одсуствовао са посла око недељу дана због изражених симптома грипа, пише Ројтерс.

С друге стране, најгори могући сценарио би био ако би се вирус Х1Н1 појавио у далеко озбиљнијем облику у току зиме на северној хемисфери и изазвао велики број обољења и смртних случајева, масовно одсуство с посла и већи прекид путовања и трговине.

Таква ситуација се, рецимо, пореди са пандемијом из 1918. године када је у року од 18 месеци умрло 40 милиона људи, те би због грипа сличног тој врсти с посла одсуствовало чак 40 одсто радне снаге.

Светска банка је још прошле године проценила да би озбиљна пандемија глобалну привреду коштала три милијарде долара, док би се глобални бруто домаћи производ смањио за скоро пет одсто.

Међутим, агенција истиче да сада, за разлику од 1918. године, располажемо антибиотицима који спасавају животе многих пацијената оболелих од грипа са секундарном инфекцијом.

Поред тога, озбиљност пандемије ће по свој прилици варирати од земље до земље, као и у зависности од старосног доба становништва, с обзиром на то да је до сада запажено веома брзо ширење новог вируса у Аустралији и међу канадским Ескимима, док су људи у касним педесетим годинама живота и старији практично имуни на ово обољење, пише Ројтерс.