Вихор антикинеских протеста у Вијетнаму

Међу жртвама се налази пет вијетнамских и 16 страних грађана, а још око 120 људи је повређено, саопштили су лекари Опште болнице у тој провинцији. Званични подаци вијетнамске државе за сада, међутим, говоре само о једном потврђеном смртном случају.

Настрадали су довезени из велике челичане у власништву тајванског концерна "Формоза пластикс груп" која је у изградњи, а у којој је избила општа туча између вијетнамских и тајванских радника и паљење имовине.

Индустријски комплекс у Ха Тину, сматра се, коштаће читавих 20 милијарди долара кад буде довршен 2017. године и имаће пристаниште, електричну централу од 2.100 мегавата и шест великих пећи.

Више од 500 кинеских и тајванских предузећа претрпело је штету у антикинеским протестима који се попут пламена шире Вијетнамом.

Међу нападнутим и повређеним има поред кинеских и тајванских грађана, и држављана Сингапура и Јужне Кореје, који су, верује се, грешком нападнути због свог изгледа.

У провинцији Бин Дуонг чак 460 предузећа пријавило је локалним властима штету, више од 600 лица је ухапшено, а повређено је 40 полицајаца који су покушали да заштите животе људи и имовину, извештавају вијетнамски медији.

Локални медији јављају и о томе да хиљаде кинеских туриста и радника масовно напушта јужни Вијетнам, купујући карте за било коју дестинацију у случају када не могу да нађу слободно седиште у авиону за матицу.

Сукоб око права на власништво над гасним и нафтним ресурсима

Конкретни повод за излив незадовољства вијетнамских грађана јесу догађаји у Јужном кинеском мору, где су кинеске власти поставиле нафтну платформу на свега двестотинак километара од обале Вијетнама у водама које би, по одредбама међународног споразума о праву на мору "UNCLOS", требало да буду Ексклузивна економска зона (ЕЕЗ) Вијетнама.

Кинеска нафтна платформа дотегљена је у поменуте воде у пратњи више десетина бродова кинеске обалске страже и морнарице, а када су вијетнамски патролни чамци њима изашли у сусрет не би ли омели постављање платформе, по извештају вијетнамских медија, кинески борбени авиони су извршили претећи ниски прелет.

Антикинески протести почели су мирним демонстрацијама у главном граду Ханоју, где се испрва окупило свега неколико стотина људи, али су сцене у којима већи кинески бродови воденим топовима одбијају мања вијетнамска пловила и вести о прелетима кинеских борбених авиона, узбуркале духове у Вијетнаму, где је национална свест у прошлости управо у знатној мери грађена на супротстављању дуговековној кинеској власти.

Највећи раднички нереди забележени су у индустријским зонама на југу земље, одакле хиљаде Кинеза настоје да се евакуишу копненим и ваздушним путем, али су проширили и на централни Вијетнам.

У индустријским зонама широм Вијетнама ради више од два милиона радника, који производе готово трећину укупног извоза ове земље, која у последњој деценији све више привлачи страни капитал који се услед инфлације и раста личних доходака у Кини све више сели у јефтине земље југоисточне Азије.

Највећа колатерална штета вијетнамског беса против кинеске државе и капитала јесу Тајванци. Преко 100 тајванских компанија је оштећено, а иронија је да пословни кругови са тог острва управо плански улажу у Вијетнам да би смањили економску зависност од Кине.

Вијетнамске власти, свесне економских последица неповерења које насиље изазива међу страним пословним људима, осудиле су уништавање имовине страних предузећа и дивљање радника приписале деловању екстремиста и агитатора.

Интензитет протеста изненађење и за саме вијетнамске власти?

Поједини војнополитички коментатори оцењују да је снага патриотских осећања и протеста, можда, изненадила власти у Вијетнаму.

Вијетнамци су поносни на своју традицију супротстављања великим силама, као што су Кина, Јапан, Француска и Сједињене Државе.

Раносредњовековне вијетнамске државе биле су око хиљаду година вазали кинеске империје, а вијетнамски владари и војсковође који су у више битака током дужег периода успели да изборе независност од Кине су, уз комунистичког лидера Хо Ши Мина који је водио ослободилачку борбу против јапанских, француских и америчких окупатора половином прошлог века, највећи национални јунаци.

Мада Вијетнам има огроман културни дуг према кинеској цивилизацији када су у питању писменост, државна организација, религија и уметност, те има идеолошке блискости са њом кад је у питању комунизам, у тој држави Кина се истовремено посматра са подозрењем, као велики, агресивни сусед у чије мотиве треба сумњати.

У скоријој прошлости, Вијетнам и Кина имали су два кратка оружана сукоба на мору половином седамдесетих и крајем осамдесетих година око суверенитета над Параселским и Спратли острвима у Јужном кинеском мору.

Две државе су 1979. године повеле и краћи копнени рат након интервенције вијетнамских снага у суседној Камбоџи, чију је тадашњу ратоборну власт, маоистички режим црвених Кмера, подржавао Пекинг.

Узроци антикинеског протеста, међутим, нису чисто политички, већ представљају и израз економског незадовољства, оцењују стручњаци у источној Азији.

Данас, економска размена између две земље износи око 50 милијарди долара, и вијетнамска држава активно настоји да охрабри кинеске инвестиције, али у тој земљи постоји незадовољство услед тога што се кинеске инвестиције углавном своде на експлоатацију природних ресурса и јефтине радне снаге док има мало трансфера технологије и улагања у друге области привреде.