Мирослав Лајчак: Србија на историјској прекретници

Посетивши Београд после недавних председничких избора, вратио сам се са снажним утиском да се Србија поново нашла на раскрсници.

Сусрети са новоизабраним председником Томиславом Николићем, замеником премијера Ивицом Дачићем, министром одбране Драганом Шутановцем и шефом дипломатије Вуком Јерeмићем показали су снажан консензус главних политичких снага о европском путу Србије.

Време је да та визија добије конкретан облик у веома блиској будућности. То је важно за људе у Србији, за стабилност региона и целе Европе.

Вест о исходу председничких избора у Србији чуо сам, као и скоро све моје европске колеге, на самиту НАТО-а у Чикагу.

Победа Николића, до тада опозиционог лидера, показала је да је политички пејзаж земље постао сложенији и да ЕУ мора, од првог тренутка, да буде укључена у интензиван дијалог са властима и политичким лидерима Србије.

Непосредно смо разменили гледишта са високом представницом ЕУ Кетрин Ештон. Заједнички позив баронесе Ештон и председника Европске комисије Жозе Мануела Бароза новом српском председнику Томиславу Николићу да посети Брисел потврђује жељу Европске уније да и даље буде отворена према Србији и њеној европској будућности.

Србија је прешла дуг пут да би постала земља кандидат за чланство у ЕУ. Сада се налази на важној тачки – отварању приступних преговора.

Тај корак би најзад довео европску агенду у српску политику и учинио будуће чланство у Унији видљивим и опипљивим циљем. Србија тежи истој перспективи као Хрватска, која ће постати чланица ЕУ 2013. године.

Ова година може бити прекретница у европској историји Србије.

Критеријуми које су поставиле државе чланице ЕУ и Европска комисија морају бити испуњени како би се осигурало отпочињање приступних преговора. Реформе започете у претходном периоду морају бити настављене.

Словачка, као чланица ЕУ, спремна је да подржи Београд и пренесе поуке стечене током свог процеса приступања. Европска унија од нове српске владе очекује да буде фокусирана на нужне реформе чији је коначни циљ чланство Србије у ЕУ.

Првенство се мора дати нормализацији односа са Приштином. Питање Косова је веома осетљиво у српској политици.

Многи представници настојали су да успоставе равнотежу између националног интереса у европским интеграцијама и тог питања. То, међутим, више није начин који води напред – да би се постигао успех, неопходна је потпуна пажња приступању ЕУ.

Дијалог Београд–Приштина, договорен резолуцијом Генералне слкупштине Уједињених нација на заједнички предлог ЕУ и Србије, у септембру 2010, до сада је довео до неких договора на различита питања, попут међусобног признавања универзитетских диплома и регионалног представљања.

Захваљујући томе, Србија је добила статус кандидата за чланство у ЕУ. Дијалог мора да се настави, уз примену досада договореног.

Европска уније је одиграла веома важну посредничку улогу у дијалогу Београда и Приштине и тако треба и да настави, будући да једино Унија обезбеђује перспективу заједничке стварности за обе стране.

Облик или устројство дијалога мора се уредити тако да он буде редовнији и да више укључи политичке представнике, али је суштински јасно да разговори морају да се наставе и донесу резултате у виду договора и њихове примене.

Постизање функционалног и одрживог решења за север Косова биће врло осетљиво за укључене стране. Међународна заједница очекује допринос Србије у постизању тог циља. Морамо избећи стварање новог замрзнутог сукоба у Европи, сукоба који би пореметио изгледе новим генерацијама да живе свој живот као европски грађани.

Историјски тренуци траже вође који преузимају одговорне одлуке.

Нова политичка реалност у Србији истиче значај одговорног приступа свих важних политичких снага. Одлуке које предстоје отвориће европско поглавље у будућности Србије. Широк политички консензус биће најважнији чинилац који може Београд, као важан део Западног Балкана и ЕУ, довести до новог степена сарадње.