Пандемија и ментално здравље у Србији – како се ради клиничка процена

У оквиру Специјалног програма истраживања ковида 19, Фонд за науку Републике Србије финансира четрнаест пројеката са укупним буџетом од скоро два милиона евра. Спроводе их научноистраживачке организације из Београда и Крагујевца. Међу њима је и пројекат који се бави менталним здрављем.

На заједничком послу нашли су се професори Медицинског и Филозофског факултета у Београду и Новом Саду.

Пројекат је започет у јануару и једини је који се бави менталним здрављем – односно психолошким околностима које прате пандемију и које ће остати после пандемије.

"За планирање праве здравствене заштите, заштите менталног здравља нама заправо треба епидемиологија. Колико имамо проблема? Колико кадра треба да ангажујемо да се тиме бави и шта да урадимо да се за пет или десет година учесталост смањи", каже проф. Нађа Марић, главни истраживач пројекта.

Обучена су 54 психолога и лекара за рад на терену. Искуства су различита.

"У већим градовима када се покуца на врата, оно прво што питају је колико ће времена требати. И када чују да испитивање траје од 45 минута до сат времена, они се ту некако затворе. Али они у мањим територијама су некако приступачнији", рекла је Милица Жугић, специјализант психијатрије, испитивач на терену.

Најделикатнија фаза пројекта јесте управо прикупљање података на терену.

"Ми овде радимо клинички интервју, то је такозвани мини-инструмент са људима који су професионалци, обучени у томе. Значи, они праве контакт лицем у лице са испитаником и узимају податке и раде клиничку процену и то је драгоцен део овог истраживања. По томе се студија разликује од оних које се тренутно изводе у свету", каже проф. Горан Кнежевић.

Врло пажљиво је одабран узорак од 1.200 људи. Испитаници су доби од 18 до 65 година.

"Ми ћемо имати информације о томе колико је испитаника вакцинисано, колико је испитаника имало непосредно искуство са инфекцијом, или су њихови ближњи имали проблема са тим, али ћемо такође сазнати и основне карактеристике њихове личности, генерално колико се осећају напето у вези са ковидом. Колико је пандемија на некога утицала позитивно, а колико можда негативно", каже Нађа Марић.

Постоји много претпоставки, али мало научних доказа како је пандемија утицала на душевно здравље становништва Србије. Прелиминарни резултати истраживања биће представљени у октобру.