Kолико смо близу универзалној вакцини против ковида

Појављивање нових мутираних верзија вируса у протеклој години створило је потребу за различитим технологијама које би могле да обезбеде јачу и ширу имуну реакцију. Многе фармацеутске компаније најавиле су развијање нових вакцина које ће пружити "свеобухватнију" заштиту. Европска агенција за лекове недавно је објавила да ће вакцине, прилагођене за одређене варијанте коронавируса попут омикрона, бити одобрене вероватно до септембра.

"То је охрабрујућа вест, с обзиром на то да још трају истраживања и да има још много тога што о ковиду 19 не знамо", каже др Љиљана Софронић Милосављевић из Института за примену нуклеарне енергије.

Љиљана у разговору за "Магазин на првом", Радио Београда 1, подсећа да никад брже нису направљене вакцине и спроведене мере јавног здравља.

Однедавно су доступни и нови лекови који спречавају умножавање вируса. Покренута је друга генерација вакцина и оне сада садрже информације о новим сојевима. Зато није нереално претпоставити да се већ увелико ради на прављењу универзалног цепива које би било делотворно попут сезонске вакцине против грипа.

Др Софронић Милосављевић очекује да би то могло бити за око две године, јер се сад улаже мање новца, а и мање је добровољаца за тестирање. И поред тога, то би био рекордан рок за стизање до вакцине против коронавируса.

У међувремену, као резултат прелиминарних студија, тестирају се протеинске вакцине. Оне би требало да подстакну развој антитела која циљају протеинске шиљке и на тај начин онемогућавају репликацију вируса. Засада се успело у томе да се мањом дозом брже стимулише имуни одговор.

Што се тиче вакцине најављене за јесен, њу би свакако требало да приме они који нису вакцинисани, они који су рано прележали корону и хронични болесници. Много људи је прележало омикрон сој, а они који су вакцинисани бустер дозом имају солидан имуни договор. Уколико не буде нових мутација, могло би се рећи да је степен колективног имунитета доста висок, сматра саговорница Радио Београда.

У току је студија коју води Медицински факултет, а у којој поред "Батута" учествује и Институт за примену нуклеарне енергије (ИНЕП). Циљ је да се испита и хуморални и ћелијски одговор на више врста вакцина и на њихову комбинацију.

Испитаници који се укључе у студију биће праћени годину дана, било да су добили прву или трећу дозу. Пратиће се колики им је ниво антитела, али и какав је њихов квалитет.

Др Љиљана Софронић Милосављевић позива све оне који се нису вакцинисали или нису примили бустер дозу, да то учине, јер ће кроз ову студију моћи бесплатно и континуирано да прате свој имунски одговор, односно количину антитела.