Зависници од друштвених мрежа као алкохоличари, потражите стручну помоћ ако приметите ове знаке упозорења

Игор Пантић, специјалиста психијатрије и ванредни професор на катедри за Медицинску физиологију Медицинског факултета у Београду, oбјашњава да су људи због пандемије почели да проводе велику количину времена испред екрана - телевизора, компјутера, мобилног телефона.

Према његовим речима, током 2020. и 2021 у неким земљама дошло је до повећања појединих менталних поремећаја, анксиозних, поремећаја расположења и депресије.

"Узрок је очигледан, једна пандемија која је без преседана у новијој историји и мере које су такође без преседана, годину и по се инсистира на једним мерама које су довеле до редукције социјалних контаката и то је променило начин на који људи интерагују", указао је Пантић гостујући у Јутарњем програму РТС-а.

Навео је да последице провођења много времена испред екрана тек треба да се испитају, али да, према неким студијама, прекомерна употреба тих садржаја може утицати на појаву депресије.

"Друштвене мреже и интернет су корисне, многи многу да унапреде активности, али прекомерна употреба може да води ка зависности, нарочито међу младима и деци. Управо то их привлачи да остваре контакте, да се забаве, само то лајковање објава је мали знак пажње који дајемо или примамо. Чињеница је да тај феномен постоји, нарочито током ове две године, током пандемије, да се значајно повећао број сати испред екрана, пре свега паметних телефона, а последице ћемо тек испититати", напоменуо је психијатар.

Смањење функционалности – аларм да се потражи стучна помоћ 

Према његовим речима, зависност од интернета и друштвених мрежа није психијатријска дијагноза.

"Не постоји шифра за то, нема дијагнозе, али чињеница је да тај феномен постоји. Постоје критеријуми за зависност од психоактивних супстанци, а међу њима је жудња, која такође постоји и у овом случају. Када се одузме телефон, постоји жудња која наликује жудњи од психоактивних супстанци. Ту је и занемаривање обавеза, породичних, пословних. Затим наставак коришћења, обрасца понашања кад и поред јасних доказа да је то штетно по здравље, пацијент на пример у три ујутру мора да погледа лајкове, објаве иако зна да неће моћи да спава", наглашава Пантић указујући да то раде и алкохоличари – настављају да пију иако знају да је то штетно по њихово здравље.

Објаснио је да метанлни поремећаји у психијатрији имају један дијагностички критеријум који треба да буде испуњен, а то је и "аларм за деловање". Реч је о смањењу функционалности.

"Када се примети да коришћење телефона, интернета, друштвених мрежа смањује функционалност, да човек не може да испуњава своје обавезе, треба се потражити стручна помоћ. Потребно је разговарати са том особом, видети шта је узрок, да ли постоји неки скривени узрок. У психијатрији се некад не зна 'шта је кока, а шта јаја', да ли је депресија последица коришћења интернета и друштвених мрежа или обрнуто. Треба то истражити, разговарати са њим, погледати породичне, пословне односе и постоје технике које би могле да се предузму", указао је Пантић.

И деца могу бити зависници 

Психијатар је напоменуо да и деца могу постати зависници од интернет садржаја.

"То је феномен који се релативно често виђа, млади родитељи који имају дете школског узраста проводе много времена, око 10 сати дневно, и тако занемарују своје дете, едукативно и емотивно. Понекад им купе телефон пре времена, пре него што су достигли емоционалну зрелост, па деца могу имати последице", објаснио је Пантић.

Ипак, према његовим речима, не постоји јасне смернице када је право време да се детету купи паметни телефон.

"Неки кажу да је између 10. и 12. године. Треба проценити када је дете довољно емотивно зрело за тако нешто, али и спремно да се психолошки суочи са садржајем", указао је психијатар додајући да би родитељи ипак требало да имају неки вид контроле над тим шта деца конзумирају.

Нагласио је да последице треба "пре спречити него лечити" и подићи свест да интернет поред добрих особина, има и штетне карактеристике о којима треба размишљати.