Нојева јаја могу да спасу свет од коронавируса, тврде јапански научници

Јапански научници су на путу да произведу једноставан тест на коронавирус, који се базира на употреби антитела пореклом из нојевих јаја и омогућује да се присуство патогена утврди голим оком.

Коронавирус изазива страх и сумње, али инспирише и машту. Најновија иновација, из старе јапанске престонице Кјота, треба да помогне у откривању тог смртоносног патогена на једноставан, неинвазиван начин. Она има везе са нојевим јајима.

Наиме, тим научника са Префектуралног универзтитета Кјото израдио је хируршке маске чијим прегледом под ултраљубичастим зрацима може да се одреди да ли су они који су их носили заражени вирусом SARS-CoV-2.

Куриозитет је што се као агенс помоћу којег се утврђује присуство вируса користе антитела која су произвели нојеви. Јапански научници дошли су на идеју да умртвљени коронавирус убризгају тим крупним птицама које не лете, јер су оне способне да произведу велику количину антитела која учествују у одбрани организма од опасних микроорганизама. Инјекције вируса добијале су женке, како би се антитела убрала из јаја која оне положе.

У маске се у висини уста умеће специјални филтер, који се након употребе тог заштитног средства вади и прска флуоресцентном супстанцом која садржи нојева антитела. Филтер се потом прегледа лампом која одашиље ултраљубичасте зраке – уколико је коронавирус присутан, нојева антитела ће светлети, што значи да је особа заражена.

Вођа истраживачког тима, професор ветерине Јасухиро Цукамото, каже да је испитивање до сада спроведено на маскама 32 заражене особе, те да је супстанца с нојевим антителима верно показала количину вируса и њено постепено смањивање током десет дана.

Следећи корак је проширење студије, како би се укључио већи број испитаника.

Тим се нада да би њихов изум могао да буде званично одобрен и да уђе у широку комерцијалну употребу током следеће године.

Откривање присуства вируса на унутрашњем филтеру маски голим оком даје битно нове могућности, јер пружа сазнање које може да се искористи за упућивање људи на пи-си-ар тестирање и, нарочито, за лакше идентификовање носилаца вируса који немају симптоме.

Нојеви за спас човечанства

Тим професора Цукамота је, иначе, већ у априлу ове године произвео (у Јапану врло популарне) хируршке маске пресвучене антителима нојева која неутралишу коронавирус.

Сада настоје да развојем посебног филтера с антителима ноја допринесу једноставном раном откривању заражених особа детектовањем вируса из њиховог даха.

Професор Цукамото, који је и ректор Префектуралног универзитета Кјото, у прошлости је, користећи исту технику, израдио више врсти маски којима могу делом да се зауставе вируси изазивачи других болести, попут грипа, САРС-а или еболе.

Штавише, приватна компанија коју је основао производи и дезинфекциони спреј који садржи антитела ноја, који може да се наноси на кваке и друге површине, као и бомбоне којима се у уста уносе антитела пореклом из јаја те птице, која имају антивирусно дејство.

Шире гледано, вредност рада професора Цукамота лежи у томе што су пре методе екстраховања антитела из нојевих јаја за њихову производњу коришћени мишеви и зечеви, који су морали да буду убијени да би се из њихове крви узеле врло мале количине важних протеина. Из жуманцета великог нојевог јајета на једноставан начин се добијају четири грама антитела, док једна женка просечно снесе око 100 годишње – количина имунолошког протеина за чије добијање би требало усмртити хиљаду зечева.

Захваљујући открићу да нојеви производе велику количину антитела, да су она сконцентрисана у јајима и ефикасна у уништавању вируса који море човечанство, професор Цукамото ужива велики углед у међународним научним круговима. У свом истраживању примене нојевих антитела као детектора и у одбрани од патогена он сарађује са америчким Универзитетом Харвард и војском САД.

Неинтелигентни и опасни, али врло корисни

Педесетдвогодишњи Цукамото је каријеру почео као ветеринар фарме нојева и са њима ради већ више од двадесет година.

Интересантно, у дужем интервјуу јапнском јавном сервису НХК он је изјавио да те птице, које могу да досегну висину од два и по метра и трче 60 километара на сат, "нису превише паметне" пошто због слабе моћи памћења не могу да препознају ни људе који с њима раде годинама.

Наиме, Цукамото је дуго посматрао понашање нојева и установио да се дешава да проведу много времена јурећи сопствену сенку, да умеју грешком да згазе и смрве сопствено јаје и да поведу бригу о туђем, а занемаре сопствено потомство јер га не разазнају.

Истовремено, међутим, он је приметио и да њихове ране брзо зарастају и да не оболевају много од инфекција, што га је, уз чињеницу да живе и по шездесет година и имају солидну телесну грађу, навело на помисао да поседују јак имунитет.

То је касније и потврдио својим медицинским истраживањем, које се састојало од убризгавања детоксификованих патогена различитих болести, међу којима и оних које нападају људе, и посматрања имунолошке реакције нојева, која се показала изразито снажном.

"Имају пилећи мозак, али у свом телу имају скривену моћ која може да спасе човечанство", рекао је он пред камерама.

Јапански ветеринар је посведочио да су нојеви агресивни и да су га више пута ишутирали, због чега је једном задобио прелом ноге, али да га, упркос чињеници да су опасне, те птице много занимају и да их воли.