Бекарат за РТС: Србија има капацитет да убрза напредак ка ЕУ, али мора да спроведе реалне реформе

Будућност Европске уније и њено проширење поново су међу важним политичким темама - од Њујорка до Брисела. За Србију, приоритет је убрзање на том путу - поручују званичници. А докле се стигло, о односима Србије и Уније за Дневник РТС-а, говорио је шеф Делегације ЕУ Андреас фон Бекерет.

И у Њујорку се говорило о будућности Европске уније. Председница Европске комисије рекла је да је проширење Уније високо на агенди. С друге стране, председник Србије Александар Вучић рекао је да је убрзање европског пута Србије један од приоритета. Где ви данас видите да се сусрећу те две поруке?

– Могу да подржим обе ове изјаве. Проширење дефинитивно јесте у самом врху европске агенде и мислим да такође Србија треба да убрза свој напредак ка ЕУ. Србија дефинитивно има капацитет и способност да то учини брже, али тај капацитет мора да се комбинује са политичком вољом и спровођењем реалних реформи, нарочито када говоримо о владавини права, медијским слободама, али такође и поштовању демократских принципа и вредности.

У самој сржи свега тога су слободни и фер медији. За месец дана Србија ће имати изборе и мислим да ће изборни услови и спровођење избора бити важан лакмус тест за зрелост и отпорност демократије у Србији и колико Србија испуњава те демократске принципе. И заиста верујем да ће изборни услови, изборна кампања, имати утицај на процес приступања Србије Европској унији након избора.

Желео бих да нагласим да се Европска унија никада није, нити ће се икада мешати у изборе, али ћемо пратити изборне услове, што је важно како бисмо били сигурни да гласачи у Србији могу да донесу информисане одлуке без икаквог притиска или застрашивања. ОДИХР је објавио препоруке у којима се наводи да је неопходно раздвајање државних и страначких капацитета, затим једнак приступ медијима...

Србија јесте предузела низ корака управо на том путу када су реформе изборног процеса у питању. Најпре је прошле године усвојила Закон о бирачким списковима, затим низ закона који се тичу и саме кампање, али и оних који се тичу мониторинга понашања јавних функционера. Све то јесте оцењено у извештају Европске комисије, забележено је да је Србија управо на том пољу направила помак. Ипак, изостала је политичка сагласност за отварање Кластера 3, иако су се негде управо ти услови о којима и ви говорите наводили као кључни. Да ли сада Европска унија препознаје урађено у Србији?

– Истина је, тачно је да је Скупштина Србије усвојила одређене важне законе који иду у складу с препорукама ОДИХР-а, али сада треба спровести те законе и постоје одређене препоруке које се тичу раздвајања странака и државе, затим транспарентности и робусности бирачког списка, као и приступа медијима.

И с обзиром на то да се налазимо у јавном сервису, желим да нагласим важност тога да јавни сервис омогући једнак приступ и покривање свих политичких странака како би гласачи могли да добију непристрасне и релевантне информације.

Када је реч о Кластеру 3, чињеница јесте да не подржавају све државе чланице отварање Кластера 3. Европска комисија даје процену, даје препоруку, али нису све државе чланице подржале отварање Кластера 3. Ми ћемо поново, касније током јесени, објавити наш годишњи извештај о свим важним областима.

Оно на чему Брисел такође инсистира годинама јесте пуна примена раније потписаног. Ту конкретно мислим на дијалог Београда и Приштине и све оно што је претходило последњих тринаест година на том путу дијалога. Који су механизми Брисела данас да у неком наредном периоду инсистира и негде можда приволи Приштину на имплементацију? Ту мислим на Заједницу српских општина.

– Почетком недеље висока представница Каја Калас се у Њујорку срела с председником Вучићем и нагласила управо важност нормализације односа између Београда и Приштине и да то иде руку под руку с напредовањем на европском путу.

То значи да морају да се спроведу Охридски споразум и други релевантни споразуми и да свака страна спроведе свој део обавеза из тих споразума. За Приштину то значи оснивање Заједнице српских општина, односно општина са српском већином, што очекујемо да ће се урадити у доброј вери и у складу са споразумом, али и Београд има низ обавеза које очекујемо да спроведе без одлагања. Дакле, обе стране морају да спроведу обећано у оквиру овог дијалога.

Када помињемо испуњавање обећаног, један део тиче се и финансија које је Европска унија предвидела за Западни Балкан, али и за Србију. Тај План раста предвиђа велики новац за различите пројекте на територији наше земље. Докле се стигло с имплементацијом? И ви сте имали прилике, у претходних годину дана колико сте у нашој земљи, да обиђете различите делове. Какав је ваш утисак, колико је подршка Европске уније видљива изван главног града?

– Када је реч, рецимо, о уласку у јединствену зону трансакција у еврима, што је малтене бесплатно, односно са врло ниским трошковима... Када је реч о видљивости Европске уније ван Београда, мислим да по целој Србији има доста тога што још треба да се уради. Ми бисмо волели већу видљивост, већу пажњу за врло издашну подршку коју Европска унија пружа грађанима Србије, као што је, рецимо, подршка коју смо пружили за гашење страшних шумских пожара.

Немачка, Чешка Република, Словачка и Румунија су у року од неколико сати реаговале на позив за помоћ, али поред тога градимо путеве, железницу, затим градимо болнице, школе, помажемо мале фирме, обнављамо културно наслеђе. Дакле, постоји стварно дуга листа пројеката којима Европска унија помаже грађанима Србије и мислим да је потребно да све то добије већу видљивост, а очекујемо од наредне владе да више чини по том питању, а и да се суздржи од анти-ЕУ реторике.