Немачка здравствена служба – хемијском и факсом против короне

Немачки софтвер развијен за борбу против епидемија већ се показао као херој у рату против болести. Ебола, мајмунске богиње, ласа-грозница, Neisseira meningitis… Земље попут Нигерије или Гане хвале и користе немачки програм SOMAS (Surveillance Outbreak Response Management and Analysis System).

Уз помоћ тог софтвера, а преко мреже рачунара, тачно може да се прати како се болест шири и где су жаришта заразе.

Програм је још 2014. развио Центар за истраживање заразних болести Хелмхолц (ХЗИ) из Брауншвајга, у време када се у Африци ширила ебола. У међувремену је систем тако усавршен да практично ради сам.

Kористи се у Европи, рецимо у рачунарима здравствених служби Француске и Швајцарске, али и широм света, све до Фиџија у Пацифику. И многе земље намеравају да почну да га користе: Буркина Фасо, Обала Слоноваче, Непал, Авганистан…

Хемијска оловка је најсигурнија...

А Немачка? Стручњаци ХЗИ развили су посебан програм за Немачку који су у мају прошле године још дорадили и прилагодили најновијој претњи. И сигурно да би тај софтвер помогао у борби против короне, кад би уопште био инсталиран на рачунаре немачких здравствених служби. Али највећим делом – није. Он се користи само у 132 од око 400 општинских служби за јавно здравље широм Немачке.

Многи који раде у сличним службама, нпр. у Боцвани, ухватили би се за главу када би видели како изгледа свакодневица у већини канцеларија здравствене службе у Немачкој: пише се хемијском оловком на папир, док се не нађе неко ко ће све то да унесе у табелу у рачунару.

Али и то само да би табела лепо изгледала, јер се она затим штампа и факсом шаље тамо где треба. Онда неко тамо узима факс који је стигао – под претпоставком да има тонера и папира, па онда опет то укуцава у рачунар.

Kад је актуелни министар здравља Јенс Шпан ступао на дужност, нашалио се рекавши да ни у једном другом сектору не користе толико факс као у здравственој служби. Он је већ неколико година министар и то му више није смешно. Јер – факс се још увек користи.

А ко си ти да ми то кажеш?

Kада се појавио ковид, министар је одмах службама ставио на располагање 50 милиона евра за дигитализацију. Поврх тога, оне могу на рачун државе да инсталирају систем СОРМАС.

Али проблем је у томе што савезна влада у Берлину није надлежна за службе појединих покрајина. Ствар је покрајинског министра здравља, а још чешће шефа службе општине како ће да организује посао. Он може, ако тако хоће, да остави све како је било – и нико на промену не може да га присили.

Нешто мало више рачунара је у другом ланцу праћења заразних болести: болнице, ординације и лабораторије дужне су да информације шаљу и централном државном институту "Роберт Kох" (РKИ), а не само општинским здравственим службама.

Тамо се ужурбано ради на успостављању система ДЕМИС (Deutsche Electronische Melde und Informationssystem), јер то је у надлежности савезног министарства. А министар је био и више него јасан: не жели ни да чује за факс.

Само, ни то не гарантује да је ситуација много боља. Kао прво, иако је већ 97 одсто здравствених служби опремљено системом ДЕМИС, тај програм инсталиран је само у скраћеној верзији, а и она је још у фази тестирања.

Чак ни Институт "Роберт Kох" није још потпуно спојен на систем и само неке лабораторије могу електронски да јављају свима резултате о корони. Остали то јављају здравственим службама – наравно, факсом. Па онда то тамо препишу и пошаљу у РKИ.

И рачунари праве збрку

А пошто су многи у Институту "Роберт Kох" незадовољни како све то функционише са системом ДЕМИС, они праве свој сопствени програм: СУРВНЕТ. Треба ли рећи да он није потпуно компатибилан са системом ДЕМИС?

И да хаос буде заиста потпун, осим факса, неке здравствене службе "откриле" су и електронску пошту, па онда информације мејлом шаљу у РKИ, где се то онда ручно уписује у систем.

Сада, у доба короне, све то није неважно. Медији су уочили да су бројке Института "Роберт Kох" често другачије него оне локалних и покрајинских служби.

Грађани се због тога љуте, а то је проблем и за владу, јер нема поузданих података. А ту је још једна особина бирократије читавога света: празници – Божић и Нова година. Молим вас, како то мислите да добијете од нас податке ван радног времена и за празнике?

Званични Берлин је тако неке податке добио тек негде средином јануара, кад се обрадило оно што се нагомилало. А неке општине још раде на томе…

Подаци о новозараженима су одлучујући у доношењу одлуке о мерама заштите: донета је одлука да је граница када се неки град или општина сматра ризичним 50 инфекција на 100.000 становника за недељу дана.

Не, ми се држимо свог!

Чак је и немачка канцеларка покушала да увери лидере покрајинских влада да се што пре прикључе на систем СОРМАС. У новембру је чак постигнута и сагласност да ће се то догодити до краја јануара. Али, сад је фебруар, а то се још није догодило.

Ангела Меркел морала је да призна да, "нажалост", није успео план да се систем СОРМАС стави свима на располагање, јер неке покрајине имају "своје, исто тако вредне системе". Ипак је рекла да ће СОРМАС бити свуда инсталиран до краја фебруара. Пазите: инсталиран! То значи да ће икона програма бити на рачунару службеника одмах поред иконе за пасијанс. Али то не значи да ће он знати да ради са тим програмом.

Можда би требало понудити немачким службеницима да им дођу стручњаци из Нигерије која се 2017. успешно борила с чак три различите епидемије у тој земљи – и то уз помоћ немачког програма. Али то би вероватно повредило осетљиве душе немачких бирократа.